Економисти: Чега се власт ухвати сасуши се у секунди

"Код нас су јавна предузећа показала да могу да буду губиташи, чак и кад су у позицији природног монопола. Што значи да постоји огроман утицај политике на пословање јавних предузећа, другачије не би могли објаснити да неко из позиције природног монопола направи губитак. Ово је један можда сликовит примјер одприлике чега се наша држава ухвати сасуши се у секунди“, наводи економиста Марко Ђого.

Република Српска 29.01.2022 | 19:39

Приход од накнада за организовање игара на срећу, наградних и забавних игара у Српској у 2021. години повећан је за скоро 20 милиона у односу на 2020. годину. И док се ови приходи збрајају у десетинама милиона марака, јавно предузеће Лутрија Републике Српске се задужује, диже кредит за кредитом. 

Укупан приход од игара на срећу у 2021. години био је већи од 68 милиона, а држава је од тога инкасирала 19 милиона марака.

Грађани се, по свему судећи, коцкају више него икад, док Лутрија Републике Српске, као један од приређивача игара на срећу, послује горе него икад. Економски стручњаци указују на застарјелост и лош менаџмент овог јавног предузећа.

„Оно што је очигледно је да с једне стране нема доброг менаџмента у Лутрији Републике Српске, а осим тога видели смо и неке неуспјеле покушаје приватизације, тако да ту очигледно треба нешто. што би рекли клинци „ресет“, дакле почети испочетка и видјети шта треба, може и на који начин активирати све те ресурсе, који су, барем још увек у власништву Републике Српске“, истиче економски стручњак Зоран Павловић.

Приватне кладионице и казина својом модернизацијом и омогућавањем кориштења савремене технологије и интернета привлаче више људи, док Лутрија није урадила ништа да би заинтересовала грађане и поправила своје пословање. Тако ово предузеће мора да диже милионске кредите да би опстало. 

"Лутрија Републике Српске је изгубила корак са савременим клађењем и уопште том технологијом употребе интернета, телевизије и тако даље, тако да су они остали архаична организација за коју тешко се људи одлучују да оду па да тамо нешто упишу, лото листић и тако нешто. То се обично деси када се говори о неким великим средствима која су преостала зато што нису извучена“, каже Павловић.

У правилу су приватна предузећа много ефикаснија од јавних, али у нашој земљи драстична је разлика, истиче економиста Марко Ђого.

"Код нас су јавна предузећа показала да могу да буду губиташи, чак и кад су у позицији природног монопола. Што значи да постоји огроман утицај политике на пословање јавних предузећа, другачије не би могли објаснити да неко из позиције природног монопола направи губитак. Ово је један можда сликовит примјер одприлике чега се наша држава ухвати сасуши се у секунди“, наводи економиста Марко Ђого.

Тако Лутрија још увијек опстаје, али уз помоћ кредита, а за једну од позајмица гаранција је управо Влада Републике Српске, односно буџет који пуне грађани.

(БН/Д. Цвијић)