Ekonomisti: Čega se vlast uhvati sasuši se u sekundi

"Kod nas su javna preduzeća pokazala da mogu da budu gubitaši, čak i kad su u poziciji prirodnog monopola. Što znači da postoji ogroman uticaj politike na poslovanje javnih preduzeća, drugačije ne bi mogli objasniti da neko iz pozicije prirodnog monopola napravi gubitak. Ovo je jedan možda slikovit primjer odprilike čega se naša država uhvati sasuši se u sekundi“, navodi ekonomista Marko Đogo.

Republika Srpska 29.01.2022 | 19:39

Prihod od naknada za organizovanje igara na sreću, nagradnih i zabavnih igara u Srpskoj u 2021. godini povećan je za skoro 20 miliona u odnosu na 2020. godinu. I dok se ovi prihodi zbrajaju u desetinama miliona maraka, javno preduzeće Lutrija Republike Srpske se zadužuje, diže kredit za kreditom. 

Ukupan prihod od igara na sreću u 2021. godini bio je veći od 68 miliona, a država je od toga inkasirala 19 miliona maraka.

Građani se, po svemu sudeći, kockaju više nego ikad, dok Lutrija Republike Srpske, kao jedan od priređivača igara na sreću, posluje gore nego ikad. Ekonomski stručnjaci ukazuju na zastarjelost i loš menadžment ovog javnog preduzeća.

„Ono što je očigledno je da s jedne strane nema dobrog menadžmenta u Lutriji Republike Srpske, a osim toga videli smo i neke neuspjele pokušaje privatizacije, tako da tu očigledno treba nešto. što bi rekli klinci „reset“, dakle početi ispočetka i vidjeti šta treba, može i na koji način aktivirati sve te resurse, koji su, barem još uvek u vlasništvu Republike Srpske“, ističe ekonomski stručnjak Zoran Pavlović.

Privatne kladionice i kazina svojom modernizacijom i omogućavanjem korištenja savremene tehnologije i interneta privlače više ljudi, dok Lutrija nije uradila ništa da bi zainteresovala građane i popravila svoje poslovanje. Tako ovo preduzeće mora da diže milionske kredite da bi opstalo. 

"Lutrija Republike Srpske je izgubila korak sa savremenim klađenjem i uopšte tom tehnologijom upotrebe interneta, televizije i tako dalje, tako da su oni ostali arhaična organizacija za koju teško se ljudi odlučuju da odu pa da tamo nešto upišu, loto listić i tako nešto. To se obično desi kada se govori o nekim velikim sredstvima koja su preostala zato što nisu izvučena“, kaže Pavlović.

U pravilu su privatna preduzeća mnogo efikasnija od javnih, ali u našoj zemlji drastična je razlika, ističe ekonomista Marko Đogo.

"Kod nas su javna preduzeća pokazala da mogu da budu gubitaši, čak i kad su u poziciji prirodnog monopola. Što znači da postoji ogroman uticaj politike na poslovanje javnih preduzeća, drugačije ne bi mogli objasniti da neko iz pozicije prirodnog monopola napravi gubitak. Ovo je jedan možda slikovit primjer odprilike čega se naša država uhvati sasuši se u sekundi“, navodi ekonomista Marko Đogo.

Tako Lutrija još uvijek opstaje, ali uz pomoć kredita, a za jednu od pozajmica garancija je upravo Vlada Republike Srpske, odnosno budžet koji pune građani.

(BN/D. Cvijić)