16 домова здравља улази у трезорски систем плаћања

Од јануара ове године у Републици Српској одређени домови здравља прелазе на трезорски систем пословања. Из Министарства здравља кажу да ће то појачати транспарентност и одговорност у пословању, али и контроле. План је да током 2022.године и остали домови здравља слиједе тај примјер али прво се морају ријешити дугова.

Република Српска 14.01.2022 | 19:47

У трезорски систем пословања већ је укључено и шест здравствених установа. То су заводи за стоматологију, судску медицину и трансфузијску медицину, затим домови здравља Челинац, Дервента и Братунац.

Завод за стоматологију Републике Српске још 2018.године прешао је на трезорски систем пословања. То значи да њихов буџет контролише Министарство финансија јер су републичка здравствена установа.

"Ми имамо валутно плаћање са јасно дефинисаним роком тако да су наши добављачи и спољашњи сарадници заштићен јер и они имају јасно дефинисан и загарантоване рокове плаћање нас ка њима. Нама је трезорско пословање, ако изузмемо тај кратак период прилагодбе установу још додатно устабилио и на неки начин је Министарство финансија гарант нашег буџета и гарант плаћања свега“, каже Милош Кос, директор Завода за стоматологију РС.

За буџете 16 домова здравља од јануара ће гарантовати градови и општине у којима се налазе. Ресорни министар каже да ће морати да добију подршку локалне скупштине за планиране трошкове. 

"Конкретно по питању запошљавања лица у домовима здравља у републичким здравственим установама ви предвидите оквир за плате и одговарајући оквир и суштински је важно да пратите тај оквир за плате ако ви запосллите више људи није то проблем ели неко мора те новце намирити“, сматра Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите РС.

Тај новац ће домовима здравља намирити локалне власти. Раније су синдикати упозоравали на запошљавање великог броја немедицинског кадра у домовима здравља нарочито пред локалне изборе што је довело до гомилања дугова у здравственим установама.

Према званичним подацима Пореске управе Републике Српске објављених у септембру 2021. године, укупна дуговања здравства Републике Српске премашила су милијарду марака. Највише дугује највећа здравствена установа у Српској, Универзитетско клинички центар чији дуг износи око 91 милион марака. Што се тиче Домова здравља, највећи дужник је Дом здравља Требиње који дугује скоро осам милиона марака.

Домови здравља треба да пријеђу на трезорско пословање али је прво потребно смањити дугове здравствених установа, се у супротном, довешће се у у питање функционисање локалне самоуправе у којој се одређени дом здравља налази јер ће се тај дуг морати исплатити из буџета општине.

 „Предлажемо да Савез градова и општина пошто има начелника и љекара и правника и економиста и других профила да испреговарају са министарством здравља и ФЗО да имају тијело које ће се бавити здравством гдје ће министарство и Фонд за доношење било каквих одлука који се тичу домова здравља и стандарда и норматива прописаних лијекова боловања морати добити сагласност комисије Савеза општина и градова,у противном све ће ићи на терет њих“, каже Слободан Станић, одбор за здравство СДС-а.

Ниједна здравствена установа не може пријећи на трезорски систем пословања ако има дугове. Због тога је Влада Српске за установе које од јануара улазе у трезор исплатила око седам милиона марака дугова али ће, кажу у Влади, болнице бити већи изазов. Све здравствене установе требало би да пријеђу на трезорско пословање најкасније до 2023. године.

(БН)