16 domova zdravlja ulazi u trezorski sistem plaćanja

Od januara ove godine u Republici Srpskoj određeni domovi zdravlja prelaze na trezorski sistem poslovanja. Iz Ministarstva zdravlja kažu da će to pojačati transparentnost i odgovornost u poslovanju, ali i kontrole. Plan je da tokom 2022.godine i ostali domovi zdravlja slijede taj primjer ali prvo se moraju riješiti dugova.

Republika Srpska 14.01.2022 | 19:47

U trezorski sistem poslovanja već je uključeno i šest zdravstvenih ustanova. To su zavodi za stomatologiju, sudsku medicinu i transfuzijsku medicinu, zatim domovi zdravlja Čelinac, Derventa i Bratunac.

Zavod za stomatologiju Republike Srpske još 2018.godine prešao je na trezorski sistem poslovanja. To znači da njihov budžet kontroliše Ministarstvo finansija jer su republička zdravstvena ustanova.

"Mi imamo valutno plaćanje sa jasno definisanim rokom tako da su naši dobavljači i spoljašnji saradnici zaštićen jer i oni imaju jasno definisan i zagarantovane rokove plaćanje nas ka njima. Nama je trezorsko poslovanje, ako izuzmemo taj kratak period prilagodbe ustanovu još dodatno ustabilio i na neki način je Ministarstvo finansija garant našeg budžeta i garant plaćanja svega“, kaže Miloš Kos, direktor Zavoda za stomatologiju RS.

Za budžete 16 domova zdravlja od januara će garantovati gradovi i opštine u kojima se nalaze. Resorni ministar kaže da će morati da dobiju podršku lokalne skupštine za planirane troškove. 

"Konkretno po pitanju zapošljavanja lica u domovima zdravlja u republičkim zdravstvenim ustanovama vi predvidite okvir za plate i odgovarajući okvir i suštinski je važno da pratite taj okvir za plate ako vi zaposllite više ljudi nije to problem eli neko mora te novce namiriti“, smatra Alen Šeranić, ministar zdravlja i socijalne zaštite RS.

Taj novac će domovima zdravlja namiriti lokalne vlasti. Ranije su sindikati upozoravali na zapošljavanje velikog broja nemedicinskog kadra u domovima zdravlja naročito pred lokalne izbore što je dovelo do gomilanja dugova u zdravstvenim ustanovama.

Prema zvaničnim podacima Poreske uprave Republike Srpske objavljenih u septembru 2021. godine, ukupna dugovanja zdravstva Republike Srpske premašila su milijardu maraka. Najviše duguje najveća zdravstvena ustanova u Srpskoj, Univerzitetsko klinički centar čiji dug iznosi oko 91 milion maraka. Što se tiče Domova zdravlja, najveći dužnik je Dom zdravlja Trebinje koji duguje skoro osam miliona maraka.

Domovi zdravlja treba da prijeđu na trezorsko poslovanje ali je prvo potrebno smanjiti dugove zdravstvenih ustanova, se u suprotnom, dovešće se u u pitanje funkcionisanje lokalne samouprave u kojoj se određeni dom zdravlja nalazi jer će se taj dug morati isplatiti iz budžeta opštine.

 „Predlažemo da Savez gradova i opština pošto ima načelnika i ljekara i pravnika i ekonomista i drugih profila da ispregovaraju sa ministarstvom zdravlja i FZO da imaju tijelo koje će se baviti zdravstvom gdje će ministarstvo i Fond za donošenje bilo kakvih odluka koji se tiču domova zdravlja i standarda i normativa propisanih lijekova bolovanja morati dobiti saglasnost komisije Saveza opština i gradova,u protivnom sve će ići na teret njih“, kaže Slobodan Stanić, odbor za zdravstvo SDS-a.

Nijedna zdravstvena ustanova ne može prijeći na trezorski sistem poslovanja ako ima dugove. Zbog toga je Vlada Srpske za ustanove koje od januara ulaze u trezor isplatila oko sedam miliona maraka dugova ali će, kažu u Vladi, bolnice biti veći izazov. Sve zdravstvene ustanove trebalo bi da prijeđu na trezorsko poslovanje najkasnije do 2023. godine.

(BN)