Ова година биће изазовна за привреду БиХ

У трећем тромјесечју 2021. године реални раст бруто домаћег производа Републике Српске, у односу на исти период 2020. износио је 6,1 %. Тренд је, кажу стручњаци, настављен до краја прошле године. Поручују да то није изненађење када се узме у обзир да је 2020. била година затварања привреде. Шта можемо очекивати у овој години?

Република Српска 11.01.2022 | 19:31

Привреда у Републици Српској имала је успјеха у 2021. години. Тако бар кажу званични републички подаци. Од јула до септембра прошле године биљежи се раст пословне активности у већини привредних грана. Трговина на велико и мало, саобраћај, поправке моторних возила имале су реалан раст БДП-а од 12 одсто. 

Исту статистику имају и сектори угоститељства и хотелијерства. Раст БДП од готово 10 одсто забиљежен је и у области прерађивачке индустрије, те у енергетском сектору.

Хотелијери и угоститељи у Српској дјелимично су задовољни. Како кажу, кључни разлози доброг пословања су дијаспора и туристи.

„Искључиво то су допринијели наша дијаспора која се слободно долазила код нас. Мање су били отежавајући услови за кретање. А и  лакше је било путовање, појавила се вакцина“, каже члан УО Удружење послодаваца трговине, туризма и угоститељства Републике Српске „ХОРЕЦА“.

Поред дијаспоре, разлози за боље стање на терену су инфлација и појачане активности у привреди, првенствено када је у питању извоз роба и услуга, наводе стручњаци. Закључавањем готово пола Европе и свијета, Република Српска, односно БиХ, добила је одличну прилику да дистрибуише своје производе. 

„Ту у нето извозу смо имали мањи минус, јер је порастао извоз. Што се тиче инвестиција, то заборавите, страхота је податак уопште и помињати, али онда када дођемо до јавне потрошње и приватне потрошње наравно да је ту основица и све остало много веће и инфлација каже своје“, истиче економиста Светлана Ценић.

Реалан раст БДП-а у 2021. години у Републици Српској износио је око 4,2 одсто, што је добра вијест, тврди економски аналитичар Александар Љубоја. Он истиче да дио привредника, који није пословао ни прије пандемије, није могао да се одржи ни током закључавања, док су они који су претрпјели одређене штете, сада успјели да подигну производњу. Из тих разлога, он је оптимиста.

„Привредна друштва која извозе сада су у јако доброј позицији, да западна тржишта траже те робе. Да ћемо имати један парадокс, да ћемо имати отворену могућност да привучемо стране инвеститоре, мала и средња предузећа из западне Европе, која су дјеловала на Далеком и Блиском истоку, већ имамо информације из Привредне коморе да се доста њих интересује да премјесте производњу, што ће повећати запосленост, а аналогно томе и саму потрошњу“, наводи Љубоја.

Са дијелом наведеног, не слаже се економиста Светлана Ценић. Она не очекује да ће се остварити најављени привредни развој у овој години.

„Инфлација дјелује и на увозне компоненте, на оно што наша индустрија увози као репроматеријал, као било шта за производњу. То је једна ствар. Друга ствар, овдје повећање цијена, како ће се одразити то на приватну потрошњу. А да не говорим колико доприноси ова политичка ситуација која је катастрофа. А ту инвестиција неће бити домаћих, а не иностраних, јер се стално пријети распадом државе, ратом“, додаје Ценић.

Из Привредне коморе истичу да се Српска у прошлој години вратила на ниво раста БДП-а из 2018. године и да је то релевантна година за поређење. Међутим, сматрају да ће 2022. бити веома изазовна.

„Имамо стални раст цијена и енергената и репроматеријала на свјетском тржишту, што се наравно директно одражавања и на пословање наших привредних друштава, односно одржавање њихове конкурентности на свјетском тржишту“, каже портпарол Привредне коморе Републике Српске Владимир Благојевић.

Аналитичари истичу да уколико епидемија и даље буде свеприсутна као и у претходне 3 године, привредни развој и додатни прилив средстава, БиХ ће опет морати да чека од дијаспоре, али и од домаће производње. Додатан утицај на све наведено јесте и чињеница што је ово изборна година. 

(БН)