Ova godina biće izazovna za privredu BiH

U trećem tromjesečju 2021. godine realni rast bruto domaćeg proizvoda Republike Srpske, u odnosu na isti period 2020. iznosio je 6,1 %. Trend je, kažu stručnjaci, nastavljen do kraja prošle godine. Poručuju da to nije iznenađenje kada se uzme u obzir da je 2020. bila godina zatvaranja privrede. Šta možemo očekivati u ovoj godini?

Republika Srpska 11.01.2022 | 19:31

Privreda u Republici Srpskoj imala je uspjeha u 2021. godini. Tako bar kažu zvanični republički podaci. Od jula do septembra prošle godine bilježi se rast poslovne aktivnosti u većini privrednih grana. Trgovina na veliko i malo, saobraćaj, popravke motornih vozila imale su realan rast BDP-a od 12 odsto. 

Istu statistiku imaju i sektori ugostiteljstva i hotelijerstva. Rast BDP od gotovo 10 odsto zabilježen je i u oblasti prerađivačke industrije, te u energetskom sektoru.

Hotelijeri i ugostitelji u Srpskoj djelimično su zadovoljni. Kako kažu, ključni razlozi dobrog poslovanja su dijaspora i turisti.

„Isključivo to su doprinijeli naša dijaspora koja se slobodno dolazila kod nas. Manje su bili otežavajući uslovi za kretanje. A i  lakše je bilo putovanje, pojavila se vakcina“, kaže član UO Udruženje poslodavaca trgovine, turizma i ugostiteljstva Republike Srpske „HORECA“.

Pored dijaspore, razlozi za bolje stanje na terenu su inflacija i pojačane aktivnosti u privredi, prvenstveno kada je u pitanju izvoz roba i usluga, navode stručnjaci. Zaključavanjem gotovo pola Evrope i svijeta, Republika Srpska, odnosno BiH, dobila je odličnu priliku da distribuiše svoje proizvode. 

„Tu u neto izvozu smo imali manji minus, jer je porastao izvoz. Što se tiče investicija, to zaboravite, strahota je podatak uopšte i pominjati, ali onda kada dođemo do javne potrošnje i privatne potrošnje naravno da je tu osnovica i sve ostalo mnogo veće i inflacija kaže svoje“, ističe ekonomista Svetlana Cenić.

Realan rast BDP-a u 2021. godini u Republici Srpskoj iznosio je oko 4,2 odsto, što je dobra vijest, tvrdi ekonomski analitičar Aleksandar Ljuboja. On ističe da dio privrednika, koji nije poslovao ni prije pandemije, nije mogao da se održi ni tokom zaključavanja, dok su oni koji su pretrpjeli određene štete, sada uspjeli da podignu proizvodnju. Iz tih razloga, on je optimista.

„Privredna društva koja izvoze sada su u jako dobroj poziciji, da zapadna tržišta traže te robe. Da ćemo imati jedan paradoks, da ćemo imati otvorenu mogućnost da privučemo strane investitore, mala i srednja preduzeća iz zapadne Evrope, koja su djelovala na Dalekom i Bliskom istoku, već imamo informacije iz Privredne komore da se dosta njih interesuje da premjeste proizvodnju, što će povećati zaposlenost, a analogno tome i samu potrošnju“, navodi Ljuboja.

Sa dijelom navedenog, ne slaže se ekonomista Svetlana Cenić. Ona ne očekuje da će se ostvariti najavljeni privredni razvoj u ovoj godini.

„Inflacija djeluje i na uvozne komponente, na ono što naša industrija uvozi kao repromaterijal, kao bilo šta za proizvodnju. To je jedna stvar. Druga stvar, ovdje povećanje cijena, kako će se odraziti to na privatnu potrošnju. A da ne govorim koliko doprinosi ova politička situacija koja je katastrofa. A tu investicija neće biti domaćih, a ne inostranih, jer se stalno prijeti raspadom države, ratom“, dodaje Cenić.

Iz Privredne komore ističu da se Srpska u prošloj godini vratila na nivo rasta BDP-a iz 2018. godine i da je to relevantna godina za poređenje. Međutim, smatraju da će 2022. biti veoma izazovna.

„Imamo stalni rast cijena i energenata i repromaterijala na svjetskom tržištu, što se naravno direktno odražavanja i na poslovanje naših privrednih društava, odnosno održavanje njihove konkurentnosti na svjetskom tržištu“, kaže portparol Privredne komore Republike Srpske Vladimir Blagojević.

Analitičari ističu da ukoliko epidemija i dalje bude sveprisutna kao i u prethodne 3 godine, privredni razvoj i dodatni priliv sredstava, BiH će opet morati da čeka od dijaspore, ali i od domaće proizvodnje. Dodatan uticaj na sve navedeno jeste i činjenica što je ovo izborna godina. 

(BN)