Промјене изборног закона рјешавају се иза сцене

- Међународна заједница иза сцене покушава пронаћи рјешење за Изборни закон, како би се наредни избори одржали на начин да буде имплементирана одлука "Сејдић и Финци", сазнају "Независне новине".

Босна и Херцеговина 05.01.2022 | 10:21

Како нам је речено, основни принципи су усаглашени, али се чека рјешење "у пакету", односно рјешење које би значило потпун завршетак кризе у БиХ. Проблем представља што Бошњаци отежу с Изборним законом јер желе да се заврши блокада институција БиХ, док Срби желе да се уклони Инцков закон, да би се српски представници могли вратити у институције. 

Ситуацију додатно компликује чињеница да би Инцков закон вјероватно пао на Суду у Стразбуру јер је Венецијанска комисија одавно рекла да високи представник не може на овај начин да дјелује у правном систему земље, а и Европска комисија је у својим документима у више наврата нагласила да ОХР није компатибилан с европским путем БиХ.

Могуће је замислити сценарио да би, у случају да неко буде осуђен по Инцковом закону, та особа могла добити одштету пред Судом у Стразбуру ако у међувремену не буде усвојен домаћи закон у парламенту, с тим да би за тај правни пут било потребно више година. 

Што се тиче Изборног закона, нисмо успјели сазнати шта би конкретно садржавала рјешења, али нам је неколико дипломата нагласило да је једна од опција увођење система електора, којима би се формално обрисала етничка припадност, што желе Бошњаци, али би се осигурало да на простору гдје живе Хрвати буде изабран онај члан Предсједништва којег они желе.

Што се тиче Дома народа БиХ, био би промијењен начин на који се бирају делегати у федерални Дом народа, с тим да не би, као сада, сваки кантон давао одређени број хрватских делегата, чак и ако тамо Хрвати не живе у већем броју, већ би се делегати одређивали у складу с територијом на којој Хрвати живе. 

Као што смо раније већ писали, у други план су пале техничке измјене, које би значиле транспарентнији и поштенији изборни систем. Међународна заједница инсистира на снажним техничким рјешењима, али домаћи лидери, посебно у дијелу владајуће коалиције, инсистирају да се прво ријеши "Сејдић и Финци", а да техничка рјешења могу и да чекају.

Жељко Бакалар, предсједник Централне изборне комисије БиХ, каже за "Независне новине" да они и даље, уз помоћ бх. канцеларије Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) покушавају да до избора припреме три апликације којима би били регулисани списак бирача из иностранства, електронске пријаве за учествовање на изборима и акредитовање посматрача за надгледање избора. 

"Покушаћемо да стигнемо у року да бисмо имали нешто од тога за опште изборе 2022. Треба написати пројекат, наћи ко ће радити на апликацијама, односно софтверу, набавити сервер. То радимо с ОЕБС-ом", рекао је Бакалар и нагласио да за ове активности засад нема подршке институција БиХ. 

Иначе, када је у питању избор у Предсједништво БиХ и Дом народа ФБиХ, највише су нервозни Хрвати јер они једини не могу да бирају своје представнике. 

О овом проблему је јуче у Загребу Андреј Пленковић, предсједник Хрватске, разговарао са Драганом Човићем, предсједавајућим Дома народа БиХ и предсједником ХДЗ БиХ. 

"Сва три конститутивна народа треба да буду равноправна и легитимно заступљена", изјавио је Пленковић.

(Независне Фото: Илустрација)