Најважнији догађаји у региону у прошлој години

Агенција Бета издвојила је 10 најважнијих догађаја у региону из прошле године.

РЕПУБЛИКА СРПСКА ПОКРЕНУЛА ПРОЦЕС ВРАЋАЊА ЕНТИТЕТСКИХ НАДЛЕЖНОСТИ

– Владајућа већина у Скупштини Републике Српске, предвођења Савезом независних социјалдемократа Милорада Додика, усвојила је 10. децембра Декларацију о уставним принципима и закључке о враћању надлежности, раније пренетих на ниво БиХ.

Декларацијом је предвиђено да Влада, у сарадњи са председником, припреми текст устава Републике Српске којим ће бити потврђене све надлежности тог ентитета, осим оних које по Уставу БиХ припадају тој држави.

Доношење тих одлука иницирао је Додик, српски члан Председништва БиХ. По његовом налогу је Скупштина РС наложила ентитетској влади да у року од шест месеци припреми законе којима би одређена питања, пре свега одбране, безбедности, правосуђа и индиректних пореза, била уређена на ентитетском нивоу. Тиме би на територији РС престали да важе закони БиХ.

Водеће опозиционе странке оптужиле су власт да таквим потезима доводи у питање само постојање Републике Српске, док западне земље тумаче одлуке парламента РС као нови корак ка сецесији тог ентитета и кршење Дејтонског споразума.

Због тога из западних центара моћи све чешће стижу позиви за увођење санкција Додику и његовим најближим сарадницима. Тужилаштво БиХ отворило је истрагу због усвајања закључака у парламенту РС, који се тумаче као напад на уставно-правни поредак државе.

ИНЦКОВ ЗАКОН О ЗАБРАНИ НЕГИРАЊА ГЕНОЦИДА 

 Седам дана пре краја мандата, бивши Високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко наметнуо је 23. јула закон којим се забрањује и кажњава негирање геноцида.

Према закону, који је прогласио на основу такозваних „бонских овлашћења“, они који јавно негирају геноцид могу бити кажњени и до пет година затвора, а затворске казне запрећене су и за ширење националне и верске мржње, као и за величање особа осуђених за ратне злочине.

Наметнуте допуне Кривичног закона БиХ ступиле су на снагу одмах, на привременој основи, и биће на снази све док их Парламентарна скупштина БиХ не усвоји у истом облику, без измена и допуна и додатних услова. Инцко је рекао да му „савест налаже да нема право да оконча мандат док се величају правоснажно осуђени ратни злочинци“, образлажући зашто је чекао 12 година да наметне такав закон.

Скупштина Републике Српске је убрзо прогласила закон о забрани негирања геноцида непримењивим на територији тог ентитета, а као контрамеру је усвојила измене Кривичног законика РС, уводећи казне за називање РС геноцидном творевином. Парламент РС је тада донео и одлуку да српски представници не учествују у одлучивању у државним институцијама, чиме је почела једна од највећих послератних криза у БиХ.

УСТОЛИЧЕЊЕ ЈОАНИКИЈА

– Црквени обред устоличења митрополита црногорско-приморског Српске православне цркве (СПЦ) Јоаникија одржан је 5. септембра у Цетињском манастиру, уз многобројне инциденте, десетине повређених и ангажовање јаких полицијских снага. Протесте због устоличења Јоаникија на Цетињу организовале су процрногорске организације и опозиција, а присутан је био и председник државе Мило Ђукановић.

Патријах СПЦ Порфирије и митрополит Јоаникије пребачени су на Цетиње војним хеликоптером, уз јако полицијско обезбеђење, а у манастир су ушли заштићени панцирним ћебадима. Премијер Здравко Кривокапић протесте је окарактерисао као покушај тероризма, а као налогодавце је означио највише руководство опозиционе Демократске партије социјалиста, на челу са Ђукановићем, и организоване криминалне групе. Ђукановић је казао да би једино „човек без достојанства себи дозволио да хеликоптерским десантом на црногорску престоницу и под заштитом панцирсних ћебади буде уведен у Цетињски манастир“.

Сама најава устоличења довела је до високих етничких тензија између грађана који се изјашњавају као Срби и као Црногорци. Цетиње је културно историјски центар Црне Горе и симбол духовне, државне и националне самобитности Црногораца, а истовремено је и седиште Митрополије СПЦ и место где је устоличена већина митрополита.

КРИЗА ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

– Црногорска влада Здравка Кривокапића од јуна нема подршку парламентарне већине, чији је део, првенствено Демократски фронт, у више наврата тражио њену смену.

Такав однос унутар владајуће већине увелико блокира доношење важних закона. Демократски фронт, најјача групација у власти, од почетка је био незадовољан владом која је формирана као експертска, због чега у њој није било места за представнике тог десног савеза. Ипак, криза је кулминирала када је у јуну, на предлог Кривокапића, смењен министар правде Владимир Лепосавић због негирања геноцида у Сребреници.

 Од тада ДФ безуспешно тражи смену владе и премијера. Странке које предводе друге две владајуће коалиције, Демократе и Грађански покрет УРА, одбијале су да подрже Фронт у томе. Лидери Фронта су 11. децембра саопштили да траже нове изборе и да ће колегама из парламентарне већине и „аутентичним представницима националних мањина“ предложити да врате мандат грађанима, али нису објаснили како би то било изведено.

Опозиција је 13. децембра повукла иницијативу за гласање о поверењу влади Црне Горе, уочи седнице Скупштине на којој је требало да буде размотрен тај предлог 40 од 81 посланика. Опозиција је повлачење образложила тиме што је Демократски фронт најавио да ће тражити нове изборе.

ОСТАВКЕ ЗОРАНА ЗАЕВА

– Премијер Северне Македоније Зоран Заев поднео је у децембру оставку на премијерску функцију и на место лидера Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ), највеће партије владајуће коалиције.

Повод је пораз СДСМ на локалним изборима у октобру, али је видљива и велика разочараност Заева односом ЕУ према Скопљу, којем је последње две године блокиран почетак преговора о чланству иако је влада испунила све тражене услове. У време премијерског мандата, социјалдемократа и проевропски политичар Заев решио је дугогодишњи спор са Грчком и променио име земље у Северна Македонија, како би отворио врата за евроатлантски пут, који је годинама блокирала Атина. Успео је да уведе земљу у НАТО, али не и да започне приступне преговоре са ЕУ.

Оставку на место лидера СДСМ, коју је водио од 2013. озваничио је 26. новембра, а на место премијера 22. децембра. Заева је на челу СДСМ наследио Димитар Ковачевски, који би требало да добије и мандат за састав нове владе, пошто за то постоји подршка 64 од 120 посланика Собрања.

НОВА ВЛАСТ У БУГАРСКОЈ

– Грађани Бугарске су 2021. године три пута гласали на парламентарним изборима, чији је кључни исход одлазак са власти дугогодишњег конзервативног премијера Бојка Борисова.

На челу нове владе, чијим формирањем је окончана вишемесечна политичка криза у земљи, налази се 41-годишњи Кирил Петков из центристичке странке, настале на таласу масовних демонстрација против корупције за време Борисова. Нову владајућу већину чине и левичарска социјалистичка партија и две опције десног центра. Главни задатак нове владе, формиране 13. децембра, јесте да извуче најсиромашнију чланицу ЕУ из тешке здравствене и економске кризе. Бугарска није имала владу у пуном капацитету од првих овогодишњих избора у априлу.

После тих избора, као и после јулских, странке нису успеле да постигну договор о формирању владе. Биле су сагласне једино око тога да не желе у коалицију са Борисовом. Петков, образован на америчком Харварду, као окоснице програма владе навео је нулту толеранцију на корупцију и реформу правосуђа. У данима формирања нове владе, Петков је наговестио да ће Софија одустати од блокаде пута Северне Македоније ка ЕУ, уведене прошле године због спора око националног идентитета и језика.

Међутим, свега неколико дана касније, Бугарска је Савету за опште послове ЕУ доставила документ са непромењеним условима, који је влада у Скопљу оценила као „крајње разочаравајућ“.

ПОБЕДА КОАЛИЦИЈЕ МОЖЕМО У ЗАГРЕБУ

– Загрепчани су на мајским локалним изборима уверљиво поклонили поверење Томиславу Томашевићу (39) из зелено-леве коалиције Можемо. У другом кругу избора, Томашевић је убедљиво победио кандидата десничарског Домовинског покрета Мирослава Шкора. Коалиција Можемо је такође уверљиво победила, освојивши 23 од 47 мандата у Градској скупштини, где са пет одборника Социјалдемократске партије Хрватске има стабилну већину.

Прво је блокаду ставила Француска крајем 2019. а онда и Бугарска годину дана касније. У изборној ноћи после другог круга локалних избора, када је постало јасно да је СДСМ поражен од конзервативне странке ВМРО-ДПМНЕ, Заев је јавно објавио да подноси оставку на функције председника странке и премијера.

Томашевић је у широј јавности познат као дугогодишњи активиста, борац за јавни интерес у Загребу и жестоки критичар управљања главним градом док га је водио дугогодишњи градоначелник Милан Бандић који је изненада умро од последица срчаног удара, три месеца уочи избора.

Бандић је водио главни град Хрватске готово 21 годину. Пратиле су га бројне афере, истраге и судски поступци због корупције, као и оптужбе за клијентелизам, али је свеједно планирао да се бори за седми мандат на локалним изборима у мају. После вести о изненадној Бандићевој смрти, Томашевић је изразио жаљење што неће моћи да се суоче на изборима.

НАСИЛНО ПРОТЕРИВАЊЕ МИГРАНАТА ИЗ ХРВАТСКЕ – Телевизија РТЛ Хрватска објавила је у октобру узнемирујуће снимке на којима се виде мушкарци с фантомкама на главама како на граници са БиХ терају мигранте из Хрватске преко рукавца реке Коране, ударајући их палицама какве имају припадници интервентне полиције. Све је снимљено у јулу 2020. током осмомесечног новинарског истраживања више европских медија.

Суочени са снимцима, хрватски званичници су признали да се на њима виде полицајци, због чега су тројица удаљена са дужности. Истакли су, међутим, да није постојала наредба да се на граници употреби сила. Прошлог месеца у јавности је одјекнула и пресуда Европског суда за људска права, којом је утврђено да је Хрватска прекршила конвенцију о људским правима у случају смрти авганистанске девојчице, коју је на граници према Србији ударио воз.

Девојчица Мадине Хосеини погинула је у новембру 2017. пошто су њеној породици хрватске власти, како је наведено, ускратиле могућност да затражи азил и наредиле им да се врате у Србију, кретањем уз железничку пругу. Девојчица је са породицом била у групи миграната који су с подручја општине Шид покушавали да уђу у Хрватску. Према пресуди, која још није правоснажна, Хрватска породици мора да плати 40.000 евра одштете и 16.700 евра судских трошкова.

МЛАДИЋ ПРАВОСНАЖНО ОСУЂЕН НА ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР

– Међународни суд у Хагу 8. јуна је правоснажно осудио бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића на доживотну казну затвора. Суд је генерала Младића (78) прогласио кривим за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева гранатирањем и снајперисањем и за узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Младић је, по 10 тачака оптужнице, осуђен за геноцид у Сребреници и за злочине против човечности у 15 босанских општина, укључујући прогон, истребљење, убиства, депортацију и присилно премештање.

Тиме је потврђена првостепена пресуда коју је Хашки трибунал изрекао Младићу 22. новембра 2017. Судски Механизам у Хагу је 30. јуна, после поновљеног суђења, неправоснажно осудио на по 12 година затвора бившег шефа Службе државне безбедности Србије Јовицу Станишића и његовог помоћника Франка Симатовића Френкија.

Станишић (71) и Симатовић (71) проглашени су кривим за помагање и подржавање злочина Црвених беретки над цивилима у Босанском Шамцу у априлу 1992. Њихови браниоци, али и тужиоци, уложили су жалбе на ту пресуду. После првог суђења, Трибунал их је 2013. ослободио кривице, али је потом усвојио жалбу тужилаца и 2015. наложио ново суђење, које је почело 2017.

ОТВОРЕНИ БАЛКАН

– Иницијатива за регионалну сарадњу, коју су 2019. покренули лидери Албаније, Северне Македоније и Србије под неформланим именом мини-Шенген, на самиту у Скопљу крајем јула променила је име у Отворени Балкан, али се није проширила на цео регион. У Скопљу је договорено да се од 2023. укину граничне контроле између три земље.

Председник Србије Александар Вучић и премијери Албаније и Северне Македоније, Еди Рама и Зоран Заев, састали су се и у новембру у Београду, а трећи самит одржан је у децембру у Тирани. Потписано је шест споразума, од којих се најважнији односи на слободно тржиште рада и треба да омогући да 2022. заживи јединствена радна дозвола. Рама, Заев и Вучић су поново позвали БиХ, Црну Гору и Косово да им се прикључе, уз поруку да Отворени Балкан није покушај стварања ни Велике Србије, ни Велике Албаније, нити је замена за ЕУ, већ иницијатива чији је циљ стварање заједничког тржишта, укидање граница и царина на Западном Балкану.

Отворени Балкан је добио подршку и од европског комесара за проширење Оливера Вархејија који је рекао да је „свака регионална сарадња заснована на правилима и вредностима ЕУ не само добродошла, већ и корисна и за регион и за ЕУ“, али да би ипак било боље када би се прикључио цео Западни Балкан.

(Бета)