Зашто спортисти морају да тренирају и послије каријере?

Мишићи, срце и психа годинама навикнути на највеће напоре, победе и поразе. А онда све то нестане преко ноћи. Бивши професионални спортисти међутим морају да остану у тренингу како би избегли здравствене проблеме.

Здравље 26.12.2021 | 17:19

Није било суза на њеном лицу кад је завршила каријеру. Напротив, Симоне Лаудер (35) је подигла пехар освајачице Бундеслиге. Легенда немачког фудбала је тако ове године, у дресу Бајерна, окачила копачке о клин.

„Пратиле су ме и неке повреде“, каже она за ДW. „Тело то све осећа.“

Након последњег судијског звиждука ова фудбалерка није се завалила у кауч. Тренира и даље, додуше мање него пре. Каже, још трага за неким спортом којим би се рекреативно бавила.

Стручњаци би похвалили то што је остала у тренингу. Јер мишићна маса је годинама држана у перфектном стању, такозвано „спортско срце“ навикнуто на највише напоре, баш као и психа – то све ваља припремити на живот после професионалне каријере.

„Ко се тренингом диже на висок ниво, такође тренингом мора да се спушта. И то по тачном плану“, каже Ханс-Георг Предел, професор на Институту за кардиоваскуларни систем и спортску медицину Немачке високе спортске школе у Клену.

„Мускулатури требају подстицаји и након завршетка каријере. Ко одједном сасвим прекине са спортом ризикује грчеве, болове у мишићима и непријатне упале“, каже професор Предел за ДW.

То не значи да спортисти немају право на одмор. Напротив, и после напорних сезона им се саветује да неко време не раде ништа. Симоне Лаудер каже да за сада напросто нема воље за фудбал. „Играћу за ветеране Бајерна, а идуће године можда мало и из забаве. Али до сада нисам осетила потребу“, прича она.

Додуше, стручњаци кажу да врста спорта или тренинга може и да се промени. Али, ваља остати у покрету. „Најмање 150 до 300 минута седмично. Фудбалеркама бих саветовао да и даље тренирају кондицију и издржљивост, рецимо кратким спринтевима. То је важно за срце“, каже Ханс-Георг Предел.

У појединим случајевима, спортско срце је двоструко веће од срца људи који не тренирају јер се прилагодило екстремним напорима. Тако може да пумпа двоструко више крви, а када људи мирују, ради веома споро.

После спортске каријере се тако моћно срце с времена на време мора ставити под напор – као стари мотор, ако нећете да се поквари. Уз лакши тренинг ће се срце временом вратити у нормалну величину.

Посебне прохтеве има и психа бившег спортисте. Тренинг је био редован психички изазов, жеља за победама и успесима сада више не може бити задовољена, а тиме и навика на „хормоне среће“ какви су ендорфин, допамин и серотонин.

Бивши професионални спортисти уместо тога понекад упадају у психичке проблеме. „Понекад спавају лоше, жале се на главобоље и осећају немир“, прича професор Предел.

За разлику од времена кад је Немачкој доносила светске и олимпијске титуле, Симоне Лаудер више нема подршку савеза и армије лекара. „Немам појма колико треба да тренирам, како бих се постепено одвикла од активног спорта. Лекарске прегледе са ЕКГ-ом или тестирањем капацитета плућа сада бих морала да плаћам из свог џепа. Осећам да сам остављена сама.“

Фудбалерке зарађују далеко мање од мушких колега. Лаудер је одувек знала да ће после каријере морати да ради, па је студирала спортски менаџмент и маркетинг. Само три седмице након последње утакмице почела је да ради у маркетиншком одељењу музеја фудбалског клуба Бајерн.

Каже, сад нема ни много времена за тренинг. „Мало теретане код куће и понекад џогирање након посла. Премало сам тренирала“, признаје бивша репрезентативка. Жели да проба друге спортове, можда кикбокс, али свакако нешто што одржава вољу за тренингом. Без притиска успеха, за своју душу.

ДW