Неће бити новца за оне који урушавају институције БиХ

Они који покушавају урушити државне институције Босне и Херцеговине или смањити њихову функционалност могли би се наћи под санкцијама или без новчане помоћи, упозорили су из неколико међународних организација и водећих држава свијета.

Босна и Херцеговина 09.12.2021 | 22:58

Могуће условљавање финансијске подршке и санкције најавиле су Сједињене Америчке Државе, Канада, Јапан, Уједињена Краљевина, чланице Европске уније, те Организације исламске конференције на челу с Турском.

Упозорењу се придружио и Међународни монетарни фонд (ММФ), чији представник је нагласио да би “повлачење Републике Српске из Управе за индиректно опорезивање БиХ изазвало велике економске посљедице”.

Високи представник у БиХ Кристијан Шмит је 8. децембра, након дводневне сједнице Управног одбора ПИК-а у БиХ, казао како су наведене земље, чланице ПИК-а “опредијељене за све неопходне мјере”.

Нагласио је како “посебно драматично виде економску ситуацију у Републици Српској”.

Говорећи о условљавању финансијске подршке, Шмит је навео један конкретан примјер.

“Међународни монетарни фонд (ММФ) је припремио прошле године програм у износу од неколико стотина милиона евра за подршку економији  финансијској ситуацији у БиХ. Нажалост, није било могуће да се испуне услови кад је ријеч о закону о набавкама и електронском банкарству, нечему што постоји широм свијета, посебно у Европи. И тај новац је ‘отишао'”, казао је Шмит.

ММФ упозорава

Кредитни аранжмани с ММФ-ом подразумијева и испуњавање одређених услова, односно провођење реформи дефинисаних у тзв. писму намјере.

У случају БиХ, крајњи корисници кредита ММФ-а су ентитети и Брчко дистрикт БиХ. Кредит се формално дозначава, распоређује и враћа преко Централне банке БиХ, те државног Министарства финансија и трезора БиХ.

Средства за отплату кредита углавном долазе од наплате пореза на додану вриједност (ПДВ) коју врши Управа за индиректно опорезивање БиХ која је почела с радом 2005. Тад су спојене бивше царинске управе Федерације БиХ (ФБиХ), Републике Српске (РС) и Брчко дистрикта БиХ.

Политички представници власти и опозиције РС одлучили су “не учествовати у доношењу одлука на нивоу БиХ”.

Између осталих у Предсједништву, Савјету министара и Парламенту БиХ, након што је Шмитов претходник Валентин Инцко крајем јула наметнуо измјене Кривичног закона БиХ. Измјенама је забрањено негирање геноцида и других ратних злочина те величање осуђених за те злочине.

Осим што је тако блокирано доношење државних закона, па и доношење државног буџета, Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ и предсједник Савеза независних социјалдемократа који је владајућа странка у Српској, више је пута најавио како ће “вратити надлежности” с нивоа БиХ на ниво Републике Српске које су, како тврди, “одузете Српској и дате држави БиХ”.

(РСЕ)