Најскупља јесења сјетва у историји Српске

Иако је у овогодишњој јесењој сјетви у Српској засијано више површина ратарским културама, пољопривредници страхују да ће због високих цијена вјештачког ђубрива изостати њихова примјена, па ће, како кажу, све то утицати на смањење приноса.

Република Српска 05.12.2021 | 20:38

Ове јесени било је нешто кише, па су већ озелениле поједине парцеле. Али, кажу ратари, њиве су посне. Скупо је ђубриво, па слабо ко је могао прихранити озиме усјеве, што ће итекако утицати на приносе.

- Свједоци смо да нико од нас,  99 одсто, није користио никаква минерална гнојива у стартној припреми јесење сјетве због изузетно високих цијена репроматеријала. Ђубрива су отишла сто и више одсто тако је ријетко неко могао да у мом атару види расипач и да вози да баци ђубриво, каже Никола Алексић, пољопривредник из Голог Брда код Бијељине. 

Пољопривредници указују да је пред њима неизвјесна зима, а још неизвјесније прољеће. Суша је ове године преполовила усјеве, тако да су полупразни амбари. Нема довољно сточне хране, нарочито сијена тако да је сточарска производња доведена у питање. 

- Суша је учинила своје. Сад гдје је требало бити 30-40 бала, било је десет бала, па сад види гдје смо. Није се сад спремно ушло, али смањују људи сточни фонд, па они који немају куповаће, али не води добру, сматра Милош Петровић, пољопривредник из Бродца код Бијељине. 

Док су пољопривредници забринути својом муком, Министарство пољопривреде се хвали. Наводе да су испратили премију за млијеко. Међутим, заборавили су да кажу да су умањили средства. То је изазвало додатно незадовољство у аграру.

- Било је 25 фенинга, сад је за септембар исплаћено 20 фенинга, а имам информације из министарства да тај можда буде и мањи. Ето, само по основу премије мом домаћинству је умањено 200 КМ, то су моји трошкови за струју, каже Алексић. 

Пољопривредници указују да у нову годину иду без јасне стратегије. Влада им не може гарантовати ниједну цијену житарица, тако да, како кажу, иду у неизвјесност. Пара нема, а подстицаји не прате све веће трошкове производње. Иако постоји скупштинска одлука да се 6 одсто републичког буџета издваја за пољопривреду, Влада Српске, како наводе ратари,  то не чини. 

3,8 милијарди КМ је годишњи буџет Републике Српске. Када би се испоштовало предвиђених 6 одсто, тада би за подстицај пољопривреде ишло 227.700.000 КМ. Сада у аграр се слије тек 75.000.000 КМ, што је 1,97 одсто. 

Што они не наплаћују плату једном годишње или два пута, па да виде како је, а њива тражи сваки дан. Или гориво регресирано, док оно дође до мене, оно три пута поскупи и учинио ми. Није ми учинио ништа“, кае Петровић.

Ако се не крене са испуњавањем законске обавезе да се издваја 6 посто од буџета, аграр ће бити у јако тешком стању, указују пољопривредници.  

(БН)