Лоша ситуација у здравству, власт не мари за проблеме

Најава смањења средстава Фонда здравственог осигурања за 54 милиона је велики разлог за бригу, поготово када се зна да је и без тога финансијска ситуација у здравству очајна, поручио је предсједник Одбора за здравство СДС доц. др сци мед Слободан Станић.

Република Српска 30.11.2021 | 09:11

Он каже да је нејасно како ће се здравство у Републици Српској, чије потребе сада расту, носити са губитком средстава до којих ће у наредној години доћи због смањења стопе доприноса за здравствено осигурање. 

„Привреда се мора растеретити, али здравство је сад најосјетљивија карика која пријети пуцањем. Корона бјесни, епидемији се и не назире крај, становништво стари па су и због тога потребе за љечењем све веће“, напомиње Станић.

Он каже да је садашња ситуација у здравству Републике Српске посљедица дугогодишњег немара и одсуства воље за суочавањем са проблемима.

Наводи да је много пута до сада  власт остала глуха и слијепа на приједлоге који су ишли у правцу рјешавања кључних проблема у здравству Српске.

Станић подсјећа да је СДС 2019. понудио приједлог којим би се, према његовим ријечима, једним ударцем могла ријешити три проблема: растеретити привреда, консолидовати фондови и повећати примања запослених у здравству РС. 

„Предложили смо да се средстава из тадашњег ребаланс буџета у износу од 60 милиона КМ уплате јавним здравственим установама у Српској за измирење нагомиланих обавеза фондовима, чиме би се ријешили многи проблеми ових установа, а средства путем доприноса поново вратила у буџет. Да  је то урађено у четири наврата за који су постојале прилике у протеклом периоду, данас не би имали разлога за бригу“, поручује Станић. 

Поред тога би се, додаје он, послала  поруку да нико није изузет од плаћања пореза, а финансијски би били ојачани фондови здравства и пензионог осигурања. 

„Избјегла би се и кривична одговорност директора установа, јер је донесен закон да пет неуплаћених доприноса сноси кривичну одговорност. Запослени из здравствених установа би били извучени из сиве зоне, јер им се не уплаћује обавезно здравствено осигурање. Избјегло би се плаћање камата јер у укупном дугу ових установа огроман дио чине нагомилане камате“, појашњава Станић.

Један од позитивних ефеката ове мјере, према Станићевим ријечима, било би и стварање предуслове за боље пословање установа и раст плата здравствених радника који је, истиче он, неминован и потребно га је тренутно усагласити између социјалних партнера.

Станић поручује да би, пошто су раније прилике пропуштене, сада у буџету за 2022. било потребно планирати 200 милиона КМ којим би се здравственим установама затвориле нагомилане пореске обавезе. 

„Највећи дио од тих средстава би завршио у Фонду ПИО, нешто мало мање од двије трећине, док би једна трећина ишла у ФЗО. Новац би само прошао преко рачуна здравствених установа и вратио би се ФЗО и Фонду ПИО, Фонду дјечије заштите, а пошто је Влада одговорна за њих, средства би се сустински њој и вратила.  ФЗО би на овај начин у 2022. добио негдје око 65 милиона КМ што би била добра основа за повећање плата у здравству“, појашњава Станић.

Истиче да би се на овај начин омогућило растерећење привреде, а да се при томе не сруши здравствени систем.

(БН)