Парацетамол лијек за све - смањује бол, а лијечи и тугу

Један од најчешће конзумираних лекова у Сједињеним Државама, и најчешће коришћени аналгетик широм света – познат као парацетамол – изгледа не уклања само главобољу и спушта температуру, тврде научници, већ утиче и на нашу психу.

Здравље 21.11.2021 | 15:54
Парацетамол лијек за све - смањује бол, а лијечи и тугу

Ацетаминофен, такође познат као парацетамол и који се налази у слободној продаји под именом "Тиленол" или "Панадол", осим што отклања болове, чини и да смо спремнији на ризична понашања, према студији објављеној 2020. године која се бавила променама у понашању људи када су под утицајем лекова који се купују без рецепта.

"Изгледа да ацетаминофен чини да људи осећају мање негативних емоција када се двоуме око ризичних активности – једноставно не осећају толики страх", објаснио је неуронаучник Болдвин Веј са Државног универзитета у Охају.

"С обзиром на то да скоро 25 одсто становништва у САД узима ацетаминофен сваке недеље, смањена перцепција ризика и повећано преузимање ризика могу имати важне ефекте на друштво", додаје Веј. Осим бола, смањује и праг психичке осетљивости

Ови резултати дају додатне доказе недавном истраживању које је утврдило да се ефекти ацетаминофена на смањење бола такође протежу на различите психолошке процесе – смањују праг осетљивости на повређена осећања, смањују осећај емпатије, па чак и умањују когнитивне функције.

Слично томе, Вејева студија сугерише да афективна способност људи да уоче и процене ризике може бити нарушена када узимају ацетаминофен. Иако ефекти могу бити благи, свакако их вреди напоменути, с обзиром на то да је ацетаминофен најчешћи састојак лекова у Америци, који се налази у преко 600 различитих врста лекова без рецепта и лекова на рецепт. Спремнији на ризик

У низу експеримената у које је било укључено преко 500 студената, Веј и његов тим су измерили како једна доза од 1.000 милиграма ацетаминофена (препоручена максимална појединачна доза за одрасле) насумично додељена учесницима утиче на њихово понашање у ризичним ситуацијама, у поређењу са плацебом који је дат контролној групи.

У сваком од експеримената, учесници је требало да пумпају балон на екрану рачунара, при чему се при сваком појединачном притиску пумпе зарађују бодови, односно имагинарни новац. Што више напумпају балон, то зараде више новца, али морају да воде рачуна да балон не пукне и изгубе сав зарађени „новац“.

Резултати су показали да су студенти који су узимали ацетаминофен значајно више ризиковали током експеримента, у односу на опрезнију и конзервативнију плацебо групу. У целини, они на ацетаминофену су пумпали (и пуцали) своје балоне више од контролне групе.

"Ако нисте склони ризику, напумпате балон неколико пута, а затим одлучите да уновчите јер не желите да балон пукне и изгубите новац", објашњава професор Веј.

"Али за оне који су на ацетаминофену, што балон постаје већи, мислимо да су мање анксиозни и имају мање негативних емоција о томе да постоји могућност да балон пукне".

Поред симулације балона, учесници су такође попуњавали анкете током два експеримента, оцењујући ниво ризика који су уочили у различитим хипотетичким сценаријима, као што су клађење на спортском догађају, банџи скакање са високог моста или вожња аутомобила без везаног појаса.

У једној од анкета, чинило се да је потрошња ацетаминофена смањила перципирани ризик у поређењу са контролном групом, иако у другом сличном истраживању исти ефекат није примећен. Потребна додатна истраживања, али се препоручује опрез

Све у свему, међутим, на основу просека резултата у различитим тестовима, тим закључује да постоји значајна веза између узимања ацетаминофена и спремности да се више ризикује, чак и ако уочени ефекат може бити мали.

Међутим, они признају да се очигледни ефекти лека на ризично понашање такође могу тумачити путем других врста психолошких процеса, као што је можда смањена анксиозност.

"Може бити да како се балон повећава, они на плацебу осећају све већу анксиозност због потенцијалног пуцања", објаснили су истраживачи.

"Када анксиозност постане превелика, они завршавају пумпање. Ацетаминофен може смањити ову анксиозност, што доводи до спремности на веће преузимање ризика".

Истраживање таквих психолошких алтернативних објашњења за овај феномен – као и истраживање биолошких механизама одговорних за ефекте ацетаминофена на изборе људи у оваквим ситуацијама – требало би да се позабави у будућим истраживањима, рекао је тим. Више штете него користи

Када су већ започели, научници ће без сумње имати прилике да даље истраже улогу и ефикасност ацетаминофена у ублажавању болова у ширем смислу, након што су студије последњих година откриле да у многим медицинским сценаријима, лек може бити неефикасан за ублажавање болова, а понекад није ништа ефикаснији од плацеба, поред тога што изазива друге врсте здравствених проблема.

Упркос озбиљности тих налаза, ацетаминофен ипак остаје један од најчешће коришћених лекова на свету, који Светска здравствена организација сматра есенцијалним леком, а препоручује се и за ублажавање болова у кућним условима код сумњивих случајева ковида 19.

Међутим, у светлу онога што сазнајемо о ацетаминофену, можда бисмо желели да поново размислимо о неким од тих савета, рекао је Веј.

"Можда неко са благим симптомима ковида 19 ако узима ацетаминофен помисли да и није тако ризично да напусти кућу и оде на посао или у кафић са друштвом", напомиње Веј.

"Заиста нам је потребно више истраживања о ефектима ацетаминофена и других лекова без рецепта на изборе и ризике које преузимамо", закључује професор.

Резултати овог истраживања објављени су у часопису Социал Цогнитиве анд Аффецтиве Неуросциенце.

(РТС Фото: Профимедиа)

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Саво

21.11.2021 18:29

А вијест прије 6 мјесеци, да је у америци утврдјено да парацетамол има канцерогена својства и да је стетан.

ОДГОВОРИТЕ