Шта је позадина посебне сједнице и „хитног“ Закона?!

Чињеница да Влада и Министарство здравља и социјалне заштите предлажу Закон о лијековима Републике Српске предлаже посланицима Народне скупштине Републике Српске по хитном поступку, а да он ступа на снагу тек за 6 мјесеци, довољно говори о њиховој озбиљности и стварним намјерама.

Република Српска 20.10.2021 | 15:34

Једини циљ је да се покуша заташкати афера „Кисеоник“, бројне тешке злоупотребе, намјештања тендера и погубне посљедице по здравље становништва, невјероватан злочин који чине због новаца и профита.

Умјесто да поднесе оставку, министар здравља Ален Шеранић покушава да манипуше јавности и избјегне одговорност, али му то неће поћи за руком јер ће и он, али и сви остали одговорни, без обзира о коме се ради, бити изведени пред лице правде јер су кршили законе и поигравали се са здрављем људи.

Стручњаци из ове области кажу да је Приједлог Закона о лијековима Републике Српске, у кључним сегментима, готово у потпуности преписан из постојећег Закона о лијековима БиХ, те су ме упозорили да треба обратити пажњу на два члана Закона. Њихово мишљење преносим у цјелости.

Примјена Закона Члан 2.

(1) Здравствена дјелатност је дјелатност од општег интереса за Републику Српску.

(2) На питања која нису уређена овим законом сходно се примјењују прописи којим је уређена област општег управног поступка, републичке управе и положај државних службеника.

(3) Овај закон односи се и на лијекове који садрже опојне дроге и психотропне супстанце, као и на сировине које служе за њихову производњу, ако то није уређено посебним законом у складу са међународним конвенцијама које се односе на ову врсту лијекова.

Логично питање за министра Шеранића је када ће донијети Закон о опојним дрогама и психотропним супстанцама Српске, јер ако икада ступи на снагу овај Приједлог Закона о лијековима Републике Српске то би значило да ниједна болница не би могла да врши оперативне захвате јер неће бити лијека „Фентамила“, који се тренутно увози у складу са Законом о опојним дрогама БиХ у којем стоји да дозволу за промет лијека врши Агенција за лијекове БиХ.

Такође довело би се у питање да ли би у Српској било на тржишту јаких аналгетика попут Морфина, који се користи код пацијената обољелих од карцинома. Примјена новог Закона о лијековима Републике Српске би значила да не би било ни „Хептанона“, који се користи у терапији овисника, нити „Бенседина“, „Лексилијума“, „Апаурина“ и још неких лијекова за које дозволу за увоз може дати само Агенција за лијекове БиХ, јер се не могу слободно извозизи из других држава и морају имати дозволе од регулаторних агенција своје државе.

На пример Агенција за лијекове Њемачке ће издати дозволу за извоз лијека „Фентанила“ само ако добијем дозволу за увоз тог лијека издату од Агенције за лијекове БиХ зато што је промет лијекова која унсеби садрже наркотике под међународном контролом.

Шта се добија новим Законом? Тражи се у члану 57 став 4 да произвођач лијека (а медицински кисеоник то јесте), може производити лијек само ако има дозволу за производњу лијекова, што пише и у Закону о лијековима БиХ.

Квака је у члану 58 став 8 који каже „Испуњеност услова прописаних ставом 7. т. 1), 2), 3) и 4) овог члана, утврђује Министарство, а рјешење о испуњеност доноси министар, које је коначно у управном поступку и против којег се може покренути управни спор пред надлежним судом.

У постојећем Закону стоји да испуњеност услова одређује главни здравствени инспектор, магистар фармације са искуством из производње лијекова који мора да има специјализацију из фармацеутске технологије или контроле лијекова.

Предложени Закон о лијековима Републике Српске је преписани постојећи Закон о лијековима БиХ, осим у неким дијеловима гдје се покушава заташкати криминал.

небојшавукановић