Процјене ММФ-а и домаћих институција драстично различите

- Међународни монетарни фонд (ММФ) снизио је процјену економског раста БиХ са 3,5 на 2,8 одсто, међутим оправдано се поставља питање колико су такве процјене реалне с обзиром на то да домаће институције предвиђају далеко већи раст и да ће еврозона од које највише зависимо расти пет одсто.

Босна и Херцеговина 18.10.2021 | 07:59

Наиме, Агенција за статистику БиХ изашла је с подацима да је у првом кварталу ове године раст БДП-а у БиХ био 1,5 одсто у односу на исти период прошле године, а у другом чак 11,6 одсто. Да би се оствариле прогнозе ММФ-а о расту у БиХ од 2,8 одсто, до краја године практично не би требало да буде никаквог раста, што је готово немогуће ако се узме у обзир да приходи по основу индиректних и директних пореза биљеже историјске рекорде у БиХ. 

"ММФ, као једна од институција насталих након Другог свјетског рата, постаје много бирократизована, њени модели се често показују погрешним. Током претходног периода у времену кризе препоручивали су мјере које дестимулишу економију, односно штедњу. Афера око Доинг бусинесс репорта и утицаја менаџмента Свјетске банке на његово креирање, односно финансијера ових институција према резултатима анализа и извјештаја говоре о томе да њихове процјене треба узети с великом дозом скептицизма", рекао је за "Независне новине" економиста Саша Стевановић. 

Он наглашава да су претходне године поједине институције предвиђале колапс тржишта рада у кризи и на тај начин је само подгријевали, међутим на крају се испоставило да та њихова предвиђања нису била ни близу тачна. 

"Садашња процјена од 2,8 одсто када Европа као извозно тржиште БиХ према процјенама биљежи раст од пет одсто повећава скептицизам у те процјене", истиче Стевановић. 

Када је ријеч о ранијим процјенама појединих међународних институција, занимљива је студија Међународне организације рада и Европске банке за обнову и развој, која је у априлу ове године изашла с податком да је у БиХ угрожено 250.000 радника. И ови подаци морају се узети с резервом с обзиром на то да је, рецимо, Дирекција за економско планирање БиХ у свом извјештају, између осталог, навела да се у периоду од 2021. до 2023. године очекује повећање броја запослених од 1,7 до 2,5 одсто те номинални раст нето плата од три до 3,2 одсто. Истовремено, Фонд пензијско-инвалидског осигурања Републике Српске на крају трећег тромјесечја на евиденцији је имао 321.319 осигураника, што је највише у историји. 

И економски аналитичар Игор Гавран слаже се да је између процјена ММФ-а и домаћих институција о стопи раста драстична разлика те да је мишљења да ниједна ни друга неће бити тачне.  Како каже, посљедње смањење стопе раста за БиХ са 3,5 на 2,8 одсто посљедица је смањења стопа раста за цијели свијет и врло вјероватно линеарно је смањена и за Босну и Херцеговину. 

"Основни разлог за смањење стопе за БиХ није нешто што се десило у БиХ. Да ли су те стопе реалне и прецизне код процјене је врло отворено питање, а питање је и које параметре ММФ узима. Оно што је сигурно јесте да ће БиХ на крају ове године бити испод нивоа прије ове пандемије с обзиром на ранији пад. Не могу да лицитирам који је проценат тачнији, тај што предвиђа ММФ или онај који говоре званичне институције БиХ", закључио је Гавран за "Независне новине".

(Независне Фото: Илустрација)