Термоелектране и рудници морају бити затворени до 2050.

Мотивисана текућом гасном кризом и незабиљеженим растом цијена струје и угља, Статиста је саставила списак земаља свијета које највише зависе од угља у електроенергетском сектору. Боцвана је на првом, а БиХ чак на десетом мјесту на свијету по удјелу угља у производњи електричне енергије. 

Босна и Херцеговина 11.10.2021 | 20:21

Како пише Балкангреененергy, као и код других енергената, до дефицита угља је дошло с наглим опоравком потражње послије потонућа изазваног пандемијом, док на неким мјестима производњу и испоруку угља коче строги прописи за заштиту животне средине и временске непогоде.

Треба поменути и да има аналитичара и индустријалаца који узроке тренутне енергетске кризе виде у убрзаном затварању електрана на угаљ протеклих неколико година, поготово у Европи, и тврде да су ти капацитети морали бити потпуно надомјештени.

Наводе и да су Турска, Србија и БиХ једине европске земље које имају планове за нове електране на угаљ, ако се изузме један неактиван пројекат у Пољској.

Тако Босна и Херцеговина не одустаје од плана за Тузлу 7, а однедавно је поново актуелна могућност приватне инвестиције у развој термоелектране Угљевик 3, иако се потписивањем декларације о Зеленом програм за Западни Балкан, 10. новембра 2020. у Софији, обавезала на низ конкретних акција, укључујући увођење таксе на емисије угљен диоксида и тржишних модела за подстицање обновљивих извора енергије, као и поступно укидање субвенција за угаљ, а најкасније до 2050. године сви рудници и термоелектране у Босни и Херцеговини требају бити затворени.

ИСПЛАТИВОСТ

Годишња производња угља- углавном лигнита и мрког угља, креће се око 13 милиона тона, а чак 94 посто угља који произведемо трошимо за производњу електричне енергије, док се око 710.000 тона утроши за производњу топлотне енергије у индивидуалним домаћинствима и централним системима гријања у градовима.

Изузев ТЕ Станари, која је пуштена у рад 2016. године, све остале ТЕ су старе између 31 и 72 године. Такође Босна и Херцеговина је једина земља у региону која производи више струје него што су њене домаће потребе, те је и једина извозница електричне енергије.

И упркос свему реченом напуштање експлоатације угља је једина рационална одлука. Разлога је више- технолошки, еколошки и економски.

Дамир Миљевић, члан Управљачког одбора РЕСЕТ Центра за одрживу енергетску транзицију, који се бавио искључиво економским сегментом производње и кориштења угља у БиХ истакао је како су сви рудници и све термоелектране у државном власништву углавном непрофитабилне, као и да се производња угља у БиХ субвенционише.

Само у период од 2015. до 2019. године, наводи, укупан број директних инвестиција износио је 16.54 милиона еура.Оно што је битно са економског становишта, наглашава, је цијена коштања производње електричне енергије која је јако висока, нарочито у поређењу са земљама из ЕУ.

“У табели су приказани стварни трошкови 1 МWх електричне енергије у термоелектранама из које је видљиво да се тај распон креће од 35 еура у најмодернијој ТЕ у Станарима до 55 еура у ТЕ Какањ. Када се на ту цијену коштања дода покриће губитака и субвенције онда се добије да је стварна цијена коштања 1 МWх електричне енергије из ТЕ у БиХ далеко већа и да у просјеку прелази 50 еура по МWх. Када све то погледате онда видите да са овом цијеном производње ми нисмо тржишно конкурентни”, истакао је Миљевић наводећи да сада у БиХ имамо ситуацију да виши нивои власти мисле да електропривреде могу изнијети енергетску транзицију, што је немогуће.

Своје тврдње је објаснио уз податак о приходу и профиту:

“Укупан приход свих електропривреда у БиХ износи 1,9 милијарди КМ, а њихов профит у 2020. години је износио 19,5 милона марака. Када видите такав однос између укупног прихода и профита онда је свима јасно да електропривреде немају снаге да изнесу транзицију, али зато имамо преко 6 милијарди еура штедње грађана и привреде. Тај новац стоји неискориштен а, по мени, могао би се дјелимично искористити у овој транзицији”.

ЗАШТО ЈОШ УЛАЖЕМО У УГАЉ?

Када све ово знамо, поставља се питање зашто БиХ још увијек улаже у угаљ и фосилна горива.

Зашто је ситуација таква каква јесте појаснио нам је Огњен Марковић, стручњак за енергетику и члан РЕСЕТ-а.

Угаљ је, како истиче, традиционално гориво за производњу електричне енергије у БиХ. Такође, био је основа развоја електроенергетског сектора и индустријализације, док је данас, у земљи са слабо развијеном индустријом, један од сектора који, са термоелектранама и пратећим услужним дјелатностима, запошљава велики број радника.

Поред тога, угаљ је енергент којег у БиХ има у великим залихама и осигурава једну врсту енергетске независности, а затварање рудника и прекид производње електричне енергије из њега представља озбиљан економски, социјални и политички проблем. 

„Рудници су важан фактор економских процеса у регионима у којима се експлоатише угаљ. Због ових разлога не изненађује да се покушава наставити експлоатација угља и производња електричне енергије кроз изградњу нових, савременијих и ефикаснијих јединица.

Међутим, у контексту европске енергетске политике и политике других развијених земаља овај приступ, гледајући средњорочно и дугорочно није исправан.

Наиме, због увођења “такси” на емисије угљен диоксида, па чак и ако се то деси потупно, производња електричне енергије из угља ће постати неисплатива, што ће средњорочно и дугорочно представљати озбиљан економски проблем“, појашњава Марковић и предлаже шта би наша земља требала урадити умјесто улагања у угаљ.

По њему кључно је пет корака.

Први је окренути пројекте транзиције региона са експлоатацијом угља и производње електричне енергије из њега тако што ће: Планирати престанак производње електричне енергије из угља у наредних двадесет до 30 година;

Укључити у реализацију пројекта транзиције региона са експлоатацијом угља све судионике, почев од рудничких синдиката и синдиката термоелектрана, преко локалних и друштвених заједница; Планирати нове пројекте на погођеним подручјима како би били замјена за оне који ће престати са радом; Извршити преквалификаију радне снаге како би се ангажовала на новим пројектима;

Прилагодити систем образовања новим економским процесима; Осигурати потребна средства за реализацију пројекта транзиције кроз сарадњу са међународним финансијским институцијама, домаћим изворима и кориштењем фонда за трговину емисијама.

Други је постепено успоставити механизам трговине емисијама угљен диоксида, за шта треба донијети нове законе  и/или измијенити постојеће. 

Трећи, системски и радикално примијенити мјере енергетске ефикасности, док под четвртим Марковић наводи грађење објеката за производњу електричне енергије из обновљивих извора (солар, вјетар, биомаса, вода) али не само објекте веће снаге него и објекте који ће бити грађени по принципу “грађанске енергије” гдје ће грађани и пословни субјекти улагати у изградњу електрана кроз тзв. купце-произвођаче (просумере) и енергетске заједнице.

И као посљедњи пети корак наш саговорник наводи успостављање организованог тржишта електричном енергијом и гасом у БиХ и и бити дио регионалног организованог тржишта.

Са затварањем тероелектрана кренуо је већ читав низ европских држава: на првом мјесту су ту Шведска и Аустрија које су прошле године искључиле своје посљедње термоелектране. Француска то намјерава учинити до 2022. године, Словачка и Португал до 2023., годину дана касније и Велика Британија, 2025. Ирска и Италија. До 2030. су затварање термоелектрана најавиле и Грчка, Финска, Холандија, Мађарска и Данска.

(БУКА)