Самит ЕУ-Западни Балкан: Скоро па породично окупљање

Порука са самита ЕУ у Брду код Крања звучала је јасно: шест земаља Западног Балкана требало би да постану део Европске уније. Али – не постоји никакав распоред, а ЕУ критикује темпо реформи у тим земљама.

Свијет 07.10.2021 | 10:31

Словеначки домац́ини су на самиту ЕУ са земљама Западног Балкана поставили прави мали шаторски град на зеленој ливади. Премијер Јанез Јанша намравао је да се ту профилише и понадао се да ће постићи политички успех. Али сесија одржана испред прелепе планинске позадине, потонула је под кишом која није престајала да пада. „Као Вудсток, само без секса и рокенрола“, шалили су се новинари.

Пут до места за конференције за новинаре претворио се у блатњаву стазу, а и присутни су били више покисли, него срећни. Амбициозан Јаншин циљ, да се ЕУ обавеже на придруживање 2030. године – није успео. Остало се на општим местима, а све према мантри: Западни Балкан у принципу припада породици, али треба нам више времена.

Геополитика тријумфује над скептицизмом

Летонски премијер Артурс Каринс јутрос је кратко изјавио: „Или ц́е Европа пружити руку или ц́е то да уради неко други“. Под тим је мислио на покушаје Кине, Русије или Турске да кроз инвестиције и политичке иницијативе стекну упориште на Западном Балкану. Шест земаља има још дуг пут пред собом, рекао је Каринс, али процес приступања мора иц́и напред.

Ангела Меркел, којој до формирања нове немачке владе преостају још само један или два самита ЕУ, још једном је јасно ставила до знања: „Не чинимо ми њима услугу, то је наш основни интерес“ – да Западни Балкан буде у ЕУ. С тим су се сви сложили и Европљани би морали да одрже своја обец́ања.

Немачка канцеларка је претходно, заједно са француским председником, покушала да у билатералним разговорима уклони неке препреке. У разговорима са представницима Србије и Косова, Ангела Меркел и Емануел Макрон безуспешно су обец́авали економске подстицаје како би две земље превазишле свој сукоб. Канцеларка и председник су чак преузели на себе да преговарају и са Бугарском, како би решили спор са Северном Македонијом око језика и дугогодишњу блокаду приступних преговора. Али представници из Софије само су одмахнули руком: они су представници владе у оставци и зато су немоц́ни.

Канцеларка, истовремено, сматра да је бесмислено говорити о временском оквиру за проширење. Свесна је да се о приступању Западног Балкана говори већ две деценије, али, понавља, „пут је још дуг“. С друге стране, ни земље попут Црне Горе, чије су реформе узнапредовале, не би требало да буду задржане до фиксног датума. Други би једноставно морали да наставе са реформама, посебно у области владавине права и борби против корупције, како би коначно испунили услове за пријем.

„Европа је наша судбина“, рекао је косовски премијер Аљбин Курти на почетку састанка. Потом је и критиковао ЕУ, јер не испуњава своја обец́ања и позвао је да буде храбрија. Али од некаквог великог историјског искорака неће бити ништа све док његову земљу не признају чак ни све чланице ЕУ, попут Шпаније и других. Од свих кандидата, Косово је тренутно најудаљеније од тзв. „зрелости за чланство“.

Скептици ублажили ставове

Иако је Холандија дуго била један од највец́их противника проширења ЕУ, премијер Марк Руте се у Словенији показао као необично отворен: изразио је наду се да би преговори са Северном Македонијом ускоро могли да почну и позвао бугарског председника да укине блокаду. Али, каже, приступни преговори морали би да буду строги, поштени и засновани на критеријумима.

Тако је Руте бар одшкринуо врата. Иако је забринут „због владавине права у неколико земаља“, ипак каже да је на Европској комисији да то процени. Знамо да холандски премијер притом посебно мисли на Албанију и њену неадекватну борбу против организованог криминала. Холандија је, наиме, већ годинама у проблему због ширења албанских нарко-група.

Француски председник се такође одмакао од свог ранијег скептицизма по питању пријема земаља Западног Балкана. „Имали смо веома добру дискусију“, рекао је Емануел Макрон – па чак и ако је дошло до компликација између неких земаља, попут Србије и Косова. Зато је толико важно пружити тим земљама краткорочне изгледе. „Видимо да се историја понавља и да постоје јаке тензије“.

Финансијска помоћ

Макрон указује на важност најављених улагања ЕУ. Комисија планира да у наредним годинама додели девет милијарди грантова и обезбеди додатних 30 милијарди приватних инвестиција за побољшање економске ситуације на Западном Балкану. Производња тог региона тренутно износи само један одсто БДП Европске уније. Француски председник је такође истакао да ни сама ЕУ још није спремна да прими додатне чланице – што је проблем који је он и до сада видео као највец́у препреку. Начин на који функционише ЕУ мора се реформисати, а тај посао је и са садашњих 27 чланица претежак.

На крају је дошло до неке врсте политичког загрљаја са Западним Балканом и уверавања да заиста припадају породици, само ако могу брже и боље да спроведу реформе. Остаје да се види да ли ц́е то, заједно са финансијском ињекцијом из Брисела, бити довољно да се заустави процес одмицања од ЕУ, попут оног у Србији у правцу Русије.

(ДW Фото: Тањуг/АП)