Samit EU-Zapadni Balkan: Skoro pa porodično okupljanje

Poruka sa samita EU u Brdu kod Kranja zvučala je jasno: šest zemalja Zapadnog Balkana trebalo bi da postanu deo Evropske unije. Ali – ne postoji nikakav raspored, a EU kritikuje tempo reformi u tim zemljama.

Svijet 07.10.2021 | 10:31

Slovenački domaćini su na samitu EU sa zemljama Zapadnog Balkana postavili pravi mali šatorski grad na zelenoj livadi. Premijer Janez Janša namravao je da se tu profiliše i ponadao se da će postići politički uspeh. Ali sesija održana ispred prelepe planinske pozadine, potonula je pod kišom koja nije prestajala da pada. „Kao Vudstok, samo bez seksa i rokenrola“, šalili su se novinari.

Put do mesta za konferencije za novinare pretvorio se u blatnjavu stazu, a i prisutni su bili više pokisli, nego srećni. Ambiciozan Janšin cilj, da se EU obaveže na pridruživanje 2030. godine – nije uspeo. Ostalo se na opštim mestima, a sve prema mantri: Zapadni Balkan u principu pripada porodici, ali treba nam više vremena.

Geopolitika trijumfuje nad skepticizmom

Letonski premijer Arturs Karins jutros je kratko izjavio: „Ili će Evropa pružiti ruku ili će to da uradi neko drugi“. Pod tim je mislio na pokušaje Kine, Rusije ili Turske da kroz investicije i političke inicijative steknu uporište na Zapadnom Balkanu. Šest zemalja ima još dug put pred sobom, rekao je Karins, ali proces pristupanja mora ići napred.

Angela Merkel, kojoj do formiranja nove nemačke vlade preostaju još samo jedan ili dva samita EU, još jednom je jasno stavila do znanja: „Ne činimo mi njima uslugu, to je naš osnovni interes“ – da Zapadni Balkan bude u EU. S tim su se svi složili i Evropljani bi morali da održe svoja obećanja.

Nemačka kancelarka je prethodno, zajedno sa francuskim predsednikom, pokušala da u bilateralnim razgovorima ukloni neke prepreke. U razgovorima sa predstavnicima Srbije i Kosova, Angela Merkel i Emanuel Makron bezuspešno su obećavali ekonomske podsticaje kako bi dve zemlje prevazišle svoj sukob. Kancelarka i predsednik su čak preuzeli na sebe da pregovaraju i sa Bugarskom, kako bi rešili spor sa Severnom Makedonijom oko jezika i dugogodišnju blokadu pristupnih pregovora. Ali predstavnici iz Sofije samo su odmahnuli rukom: oni su predstavnici vlade u ostavci i zato su nemoćni.

Kancelarka, istovremeno, smatra da je besmisleno govoriti o vremenskom okviru za proširenje. Svesna je da se o pristupanju Zapadnog Balkana govori već dve decenije, ali, ponavlja, „put je još dug“. S druge strane, ni zemlje poput Crne Gore, čije su reforme uznapredovale, ne bi trebalo da budu zadržane do fiksnog datuma. Drugi bi jednostavno morali da nastave sa reformama, posebno u oblasti vladavine prava i borbi protiv korupcije, kako bi konačno ispunili uslove za prijem.

„Evropa je naša sudbina“, rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti na početku sastanka. Potom je i kritikovao EU, jer ne ispunjava svoja obećanja i pozvao je da bude hrabrija. Ali od nekakvog velikog istorijskog iskoraka neće biti ništa sve dok njegovu zemlju ne priznaju čak ni sve članice EU, poput Španije i drugih. Od svih kandidata, Kosovo je trenutno najudaljenije od tzv. „zrelosti za članstvo“.

Skeptici ublažili stavove

Iako je Holandija dugo bila jedan od najvećih protivnika proširenja EU, premijer Mark Rute se u Sloveniji pokazao kao neobično otvoren: izrazio je nadu se da bi pregovori sa Severnom Makedonijom uskoro mogli da počnu i pozvao bugarskog predsednika da ukine blokadu. Ali, kaže, pristupni pregovori morali bi da budu strogi, pošteni i zasnovani na kriterijumima.

Tako je Rute bar odškrinuo vrata. Iako je zabrinut „zbog vladavine prava u nekoliko zemalja“, ipak kaže da je na Evropskoj komisiji da to proceni. Znamo da holandski premijer pritom posebno misli na Albaniju i njenu neadekvatnu borbu protiv organizovanog kriminala. Holandija je, naime, već godinama u problemu zbog širenja albanskih narko-grupa.

Francuski predsednik se takođe odmakao od svog ranijeg skepticizma po pitanju prijema zemalja Zapadnog Balkana. „Imali smo veoma dobru diskusiju“, rekao je Emanuel Makron – pa čak i ako je došlo do komplikacija između nekih zemalja, poput Srbije i Kosova. Zato je toliko važno pružiti tim zemljama kratkoročne izglede. „Vidimo da se istorija ponavlja i da postoje jake tenzije“.

Finansijska pomoć

Makron ukazuje na važnost najavljenih ulaganja EU. Komisija planira da u narednim godinama dodeli devet milijardi grantova i obezbedi dodatnih 30 milijardi privatnih investicija za poboljšanje ekonomske situacije na Zapadnom Balkanu. Proizvodnja tog regiona trenutno iznosi samo jedan odsto BDP Evropske unije. Francuski predsednik je takođe istakao da ni sama EU još nije spremna da primi dodatne članice – što je problem koji je on i do sada video kao najveću prepreku. Način na koji funkcioniše EU mora se reformisati, a taj posao je i sa sadašnjih 27 članica pretežak.

Na kraju je došlo do neke vrste političkog zagrljaja sa Zapadnim Balkanom i uveravanja da zaista pripadaju porodici, samo ako mogu brže i bolje da sprovedu reforme. Ostaje da se vidi da li će to, zajedno sa finansijskom injekcijom iz Brisela, biti dovoljno da se zaustavi proces odmicanja od EU, poput onog u Srbiji u pravcu Rusije.

(DW Foto: Tanjug/AP)