Споре истраге за злоупотребе у току пандемије

“Оно што је занимљиво, то је селективан приступ процесуирању таквих дјела. У РС још увијек немамо нити једно дјело које процесуирају тужилаштва у РС везано за набавке током пандемије. У Федерацији имамо један случај, ‘Сребрена малина’, али то није довољно”, сматра Диздаревић.

Босна и Херцеговина 30.09.2021 | 08:35

Тужилаштво БиХ је предмет “Респиратори” преузело од сарајевског Кантоналног тужилаштва.

Елдину Карићу, директору Антикорупцијске мреже организација цивилног друштва у БиХ – АЦЦОУНТ, није јасно зашто су се кршење Закона о јавним набавкама и друге злоупотребе свеле само на један предмет.

“То не значи да он не треба да се води, али постојали су и пуно, материјално већи прекршаји, а на крају крајева, свако кршење закона треба да се процесуира без обзира на врсту штете која је настала”, сматра Карић.

Као највећег кривца он види главну државну тужитељицу Гордану Тадић, која се одлуком Другостепене дисциплинске комисије Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) премјешта с позиције главне државне тужитељице на мјесто тужитељице Државног тужилаштва.

“Врло је једноставан одговор, а то је да је Гордана Тадић, сада већ главна тужитељица у одласку, блокирала процесе који су требали да се воде и у кантонима у којима ХДЗ има већину, као и за случајеве корупције и кршења закона у Републици Српској, који су заиста били драстични”, сматра Карић.

Он подсјећа на случај набавке медицинске опреме коју је Фонд здравственог осигурања Републике Српске закључио с фирмом “Медиетик” из Бање Луке. Фонд је склопио пет уговора вриједности око 30 милиона марака. Карић сматра да су том приликом прекршени Закон о јавним набавкама и друге процедуре у вези с трошењем јавних средстава.

“Тужилаштво БиХ с Горданом Тадић није сматрало да је то вриједно истраживања и процесуирања, тако да се заправо стиче дојам да је то само једна политичка представа, нека врста притисака политичких актера у БиХ преко Тужилаштва и правосуђа”, наводи Карић.

Из фирме “Медиетик” нису одговорили на упит БИРН-а БиХ. Тадић је претходно одбила више захтјева БИРН-а БиХ за интервју о раду ове институције на предметима корупције и ратних злочина.

У Републици Српској још увијек без оптужница

Окружно јавно тужилаштво Бања Лука је током пандемије коронавируса запримило укупно седам пријава и формирало пет предмета, пошто се три пријаве односе на исти догађај, саопштено је БИРН-у БиХ из ове институције.

“Ови предмети се односе на јавне набавке медицинских апарата и опреме”, каже Маја Ђаковић-Видовић, потпарол у Окружном јавном тужилаштву Бања Лука.

Из Републичког јавног тужилаштва РС нису тачно назначили број предмета, али су потврдили да ово тужилаштво ради на неколико предмета у којима се пријављена лица сумњиче за кривична дјела превара, недозвољену трговину, закључење штетног уговора, злоупотребе у поступку јавне набавке, злоупотребе положаја одговорног лица и несавјестан рад у служби, а у вези с поступцима јавних набавки медицинске опреме.

“На свим предметима се интензивно ради, врше се одређене провјере и прикупљају обавјештења и потребне информације. У наведеним предметима нису подизане оптужнице, нити су обустављане истраге. С обзиром на фазе поступка у којима се предмети налазе, више информација није могуће саопштити”, рекла је секретарка Тужилаштва Драгица Тојагић.

По налогу овог тужилаштва недавно су, због сумње у злоупотребе током пандемије, у Бањој Луци ухапшени Бранислав Зељковић, директор Института за јавно здравство Републике Српске, Саша Марковић, власник туристичке агенције “Травел фор фун”, Славко Бојић, власник фирме “Процонтрол”, и Драган Дубравац, некадашњи шеф јавних набавки на Универзитетском клиничком центру Републике Српске (УКЦ РС).

У Окружном тужилаштву у Добоју, које је од почетка марта до јула 2020. године запримило 17 пријава за корупцијска кривична дјела, кажу да тренутно немају истраге о корупцији у набавкама опреме за борбу против пандемије.

Тужилаштва игноришу пријаве

Организација Транспаренцy Интернатионал у Босни и Херцеговини (ТИ БиХ) подносила је кривичне пријаве због злоупотреба, између осталих и против Института за јавно здравство Републике Српске. На прву реакцију морали су чекати мјесецима.

Како наводи Емсад Диздаревић из ове организације, током пандемије уочена је злоупотреба могућности изузећа од провођења коју даје Закон о јавним набавкама БиХ.

Осим кривичних пријава, из Транспаренцyја су слали и пријаве према Агенцији за јавне набавке БиХ које се тичу поступка јавних набавки, али одговор нису добили.

“Оно што је занимљиво, то је селективан приступ процесуирању таквих дјела. У РС још увијек немамо нити једно дјело које процесуирају тужилаштва у РС везано за набавке током пандемије. У Федерацији имамо један случај, ‘Сребрена малина’, али то није довољно”, сматра Диздаревић.

Уредник бањалучког портала Цапитал.ба Синиша Вукелић сматра да политичари врше притиске на тужиоце и судије, те да због тога нема оптужница.

“Овдје у Републици Српској постоји само један центар моћи који контролише правосуђе и истражне органе, и може врло јасно да заустави било који покушај истраге таквих јавних набавки. Док у Сарајеву имате контролу моћи коју испољавају и представници српског, хрватског и бошњачког народа и гдје се они сукобљавају и у том сукобљавању испливавају неке оптужнице, за које многи тврде да имају неку политичку позадину”, сматра Вукелић.

(БИРН)