Нема политичке воље за испитивање поријекла имовине

Сваких пар мјесеци у Српској се најављује доношење Закона о поријеклу имовине, али стварне воље за усвајањем, поготово примјеном, није било. Та чињеница само је гласније потврђивала да о законима одлучују политичари који имовину нису стекли на транспарентан начин. 

Република Српска 13.09.2021 | 20:50

Транспаренцy Интернатионал БИХ организовао је данас у Бањалуци округли сто о нацрту Закона о утврђивању поријекла имовине и посебном порезом на имовину.

Циљ дебате је сагледати рјешења из нацрта, упоредити их са искуствима из Републике Србије, која је већ донијела сличан закон.

СДС је написао и понудио Закон о испитивању порјекла имовине.  И СНСД је написао своју верзију Закона о испитивану проријека имовине.  

Свако би на свој начин да испита сумњиво стечену имовине.

СДС-ов нацрт је одбачен у Парламенту. СНСД-ов прихваћен на истом мјесту. У току су јавне расправе прије утврђивања приједлога.

Хоће ли бити измјена за сада нико не открива. Наши извори из ресорног министарства тврде да је мала заинтересованост на учећу у јавним расправама.  И док се чека на приједлог и нову расправу у Парлементу, упоређују се искуства са Србијом која је почетком године усвојила Закон о утврђивању поријекла  имовине.

Има ли ефеката за сада?

''О примјени Закона нема података, што се може разумјети, јер још није прошла прва година примјене,  али је великим дијелом везано за хорничну тајновитост Пореске управе која нема обичај да објављује битне податке о свом раду и то је једна од бојазни која се може везати за овај закон'' – каже програмски директор организације Транспарентност Србија Небојша Ненадић.

Пореска управа ће водити све послове и у Републи Српској. И у Србији и у Српкој магична цифра након које реагују институције је 300.000 марака. Уколико Пореске управе своје планове за контролу буде третирале као повјерљиве документе, то би могло, кажу у организацији Транспарентност Србије,да доведе до селективне примјене закона.

''Да би овакави закони могли да донесу ефекте на пољу борбе против корупције како у Србији, тако и у Републици Српској, приоритетно предмет провјере требало би да буду они људи који обављају јавну функцију или су обаваљали јавну функцију и који су самим тим имали прилику да стекну имовину супротно закону, односно, злоупотребљавајући своја овлашћења'' – каже Ненадић.

Закон је у Српској сваких пар мјесеци најављиван, али стварне воље за усвајањем, поготово примјеном, није било. Та чињеница само је гласније потврђивала да о законима одлучују политичари који имовину нису стекли на транспарентан начин. 

(БН)