Слиједи ли медијски мрак за грађане без кабловске?

По налогу Регулаторне агенције БиХ, а по захтјеву Хрватске, до краја године биће угашен аналогни сигнал 26 јавних и комерцијалних телевизија са 171 предајника широм БиХ.  

Босна и Херцеговина 10.09.2021 | 17:24

Прве активности на дигитализацији ТВ сигнала започете су прије 16 година, а 2015. требало је да у нашој земљи буде угашен аналогни сигнал.

Но, то није учињено до данас, па је хрватски регулатор ХАКОМ затражио да се, због увођења 5Г приступне мреже, ове године угасе аналогни предајници које користе ТВ станице у БиХ, што би могло значити и један облик медијског мрака, нарочито за грађане који немају приступ кабловској телевизији.

Пракса у земљама региона је таква да су све телевизије које су имале дозволу за аналогно емитовање сигнала аутоматски ушле у мултиплексе – који се примјењује за дигиталне услуге, што укључује телевизијске и радијске програме.

БН телевизија је прије неколико дана саопштењем за јавност упозорила кориснике да ће новом одлуком РАК-а до краја године остати без 50% земаљског сигнала. Улазак у МУX А два пута су тражили од РТРС-а, али безуспјешно. Коментар менаџмента РТРС-а нисмо добили.

За Регулаторну агенцију за комуникације БиХ то није велики проблем. Кажу, постоје и други начини дистрибуције ТВ програма.

“Увидом у базе података Агенције, констатовано је да су програми свих 26 ТВ станица које емитују сигнал путем аналогних предајника, и које су предмет садашњег захтјева ХАКОМ, укључени у програмску листу скоро свих кабловских оператера у БиХ, што недвосмислено гарантује медијски плурализам и право на слободан приступ информацијама”, одговор је РАК-а на питање да ли се гашењем аналогног сигнала гуши медијски плурализам.

БН телевизија је затражила од РТРС-а да буде укључена у МУX А на Козари, но њихов захтјев још није прихваћен. За сада су за улазак у МУX А на Козари (један од три МУX-а: Сарајево, Бањалука и Мостар) добили АТВ, РТРС, ФТВ, БХРТ, К3 и то у ХД резолуцији.

Управни одбор Удружења „БХ новинари“ позвао је Регулаторну агенцију за комуникације Босне и Херцеговине да преиспита своју одлуку и досадашњи ток гашења 171 аналогног предајника у БиХ.

Управни одбор Удружења поставио је јавно питање РАК-у, члановима Вијећа и директору Драшку Милиновићу да ли су подузели све мјере да се у процес гашења аналогних предајника иде на објективан, транспаретан и поштен начин, који неће угрозити медијске слободе и право грађана на инфомисање?

“Јесу ли осигурали да два јавна емитера - БХРТ и РТРС, који управљају дигиталним МУX- ом А, дозволе приступ дигиталном пакету и предајницима свим ТВ станицама на равноправан и недискриминаторан начин? Босанскохерцеговачки регулатор јавности мора одговорити како се могло десити да РТРС онемогући БН телевизији прикључење на дигитални МУX А на Козари, а да тај приступ осигура за АТВ?! Јесу ли у питању професионални критерији - ако јесу, нека их јавно објаве РАК и РТРС, или је овдје ријеч о испуњавању политичких захтјева владајућих структура у Републици Српској које одавно воде 'рат' против БН ТВ и њихове уредничке политике“, питају се у Удружењу.

Медиацентар је затражио и одговор од РТРС-а и БХРТ-а. Одговор је послао само БХРТ, а тврде да они немају надлежност да дају дозволе.

“РАК издаје дозволе за улазак у МУX, Јавним сервисима је МУX А дат на кориштење и одржавање уз дозволе које је издао РАК”, казали су за Медиацентар из пресс службе БХРТ-а.

И претходни директор РАК-а Предраг Ковач сагласан је са ставом БХРТ-а.

“РАК доноси одлуку ко улази у МУX А. По правилу које је донесено, а тиче се рада МУX оператора, РАК доноси одлуку ко улази у МУX и ко излази, односно губи дозволу. Оператор МУX-а А само преузима сигнал корисника и пушта“, појашњава Ковач.

Међутим, из РАК-а кажу да је надлежност ипак у рукама БХРТ-а и РТРС-а.

“Јавни сервиси одлучују о томе ко ће бити укључен у МУX А. Имајући у виду да је опрема за Мултиплеx А у власништву јавних РТВ сервиса, носиоци дозвола који желе приступити МУX-у А се требају прво обратити јавним РТВ сервисима са упитом о слободним капацитетима, могућности и условима укључења. Након тога, а у складу са Одлуком о начину кориштења Мултиплекса А за потребе дигиталног земаљског емитовања у БиХ, Агенција даје одобрење/сагласност за приступ систему МУX А.“

У Правилу о пружању услуга управљања електронским комуникацијским мрежама у дигиталној земаљској радиодифузији, које је Вијеће Регулаторне агенције за комуникације усвојило 11.12.2018, објашњене су надлежности. 

Члан 16. Правилника прописује да је Корисник дозволе (јавни сервиси) обавезан омогућити пружаоцима медијских услуга лиценцираним од стране Агенције приступ капацитету и додијељеној позицији унутар мултиплекса. Тумачећи овај члан јасно је да за улазак у МУX-а мора постојати претходна дозвола односно додјела позиција унутар мултиплекса коју издаје РАК.

Како су поједине телевизије добиле приступ мултиплексу

ТВ К3 је почела са радом 1995. године када је од регулатора добила дозволу за рад на 32. каналу. Тај канал је на коти Свињар код Прњавора и био је активан до почетка тестног емитовања дигиталног сигнала у БиХ. Тада је по међународним уговорима 32. канал додијељен за дигитално емитовање са коте Козара.

“Пуштањем у рад тог предајника ми смо због сметњи морали угасити свој предајник. Тада смо од РАК БиХ тражили да нам ријеше проблем и очекивали смо да ћемо добити неки замјенски канал до потпуне обуставе аналогног емитовања. РАК нам је тада као соломонско рјешење дозволио улазак у МУX А на Козари”, објашњава процес добијања дозволе за улазак у МУX А Бранко Дакић, директор и главни и одговорни уредник ТВ К3.

Међутим, РТРС тада није ТВ К3 дозволио улазак у МУX А док нису договорени комерцијални услови кориштења. Уговор је на крају потписан 2017.

“Наша агонија је трајала 13 мјесеци и тада смо све упозоравали шта ће се десити осталим телевизијама али тада нико није о томе водио рачуна, а на нашу адресу су стизале оптужбе да рушимо Републику Српску и остале глупости”, закључује Дакић.

Чињеница да комерцијалним телевизијама и даље није омогућен улазак у МУX-А, изузев К3 и АТВ, за предсједника парламентарне Комисије за саобраћај и комуникације Ненада Нешића је супротна одлуци Савјета министара из децембра 2016. године којом је допуњена Стратегија о преласку са аналогног на дигитални сигнал.

У тој одлуци децидно стоји да ће РАК “издати посебну сагласност за дигитално земаљско емитовање ТВ станицама у БиХ које трпе сметње због почетка дигиталног ТВ емитовања у БиХ, уколико је то технички могуће и истовремено оправдано са становишта очувања функција радиотелевизијских станица у БиХ’’, каже Нешић за Медиацентар.

Подсјећа да је Представнички дом ПС БиХ у јулу 2021. усвојио закључак којим задужује Савјет министара, Министарство комуникација и транспорта БиХ, РАК и јавне сервисе БХРТ и РТРС да, најкасније до 20. јула 2021. године, одобре улазак у МУX А свим комерцијалним ТВ станицама у дигиталним областима Бања Лука, Сарајево, Мостар. Ово се односи искључиво на ТВ станице којима је РАК издао налог за гашење аналогних предајника у БиХ.

“Оне секунде када је угасио предајнике, РАК је морао у МУX А пустити комерцијалне телевизије, посебно оне са националном фреквенцијом као што је БН ТВ”, мишљења је Нешић. 

Из Министарства промета и комуникација БиХ кажу да су свој дио посла завршили.

“У овом тренутку Министарство је урадило апсолутно све како би осигурало да се овај процес доведе до краја и да се 'ослободе' фреквенције које имају другу намјену. Позиције у мултиплексу, његови капацитети итд, су ствар Агенције и јавних сервиса у БиХ”, прича за Медиацентар Мајда Татаревић, портпаролка Министарства промета и комуникација БиХ.

Након свих изнесених чињеница из Агенције кажу како немају овласти дерогирати учеснике у процесу дозволе уласка у мултиплекс – јавне сервисе.

Капацитети мали, захтјеви велики  

Из РАК-а кажу да тренутно врше мониторинг – провјеру актуелног искориштења мултиплекса А са његовим укупним капацитетом од 19 МБ/с, као и анализу расположивости у односу на преостали капацитет МУX А. Раније су из ове Агенције казали како су капацитети мали. Ову констатацију предсједник Комисије за саобраћај и комуникације Парламента БиХ оцјењује као неистиниту.

“На основу којег су то онда критеријума пустили АТВ и то на позицију 1, иза РТРС који је на позицији 4!? У МУX А у стандардној резолуцији, не ХД, може стати 16 канала. Је ли битније да АТВ и РТРС гледамо у ХД резолуцији или да имамо стандардну резолуцију и више телевизија у МУX-у А“, коментарише Нешић.

Бивши директор РАК-а напомиње да је у тренутку када је био у оптицају МУX А у ДВБТ режиму план био да у МУX-А улазе, осим јавних сервиса, и телевизије са највећом земаљском покривеношћу међу којима су и АТВ, БН, ОБН, ПИНК/НОВА и Хаyат.

“Кључна варијанта је пошто постоји простор у МУX А на три локације, само је питање на који начин ће одлуку донијети РАК и које телевизије ће пустити да уђу у дигитално емитовање, а које неће. Или ће пустити све или неке конкурсом, али паушално пуштање у МУX-А је политичко и није добро”, додаје Ковач.

Говорећи о капацитетима каже да би изградњом додатних мултиплекса капацитет био пуно већи те да би дигитални сигнал могло добити 50 ТВ станица. Сматра и да се капацитети постојећег МУX А могу боље искористити.

“МУX А може поднијети осам телевизија, али у СД формату слике. Међутим, ако се убаци ХД формат слике који заузима пуно више простора, онда не може. Зависи шта нам је циљ. Је ли нам циљ да становништво добије што бољу услугу или да становништво добије оно што власт жели да буде гледано. То је кључ“, сматра Ковач.

Друга и трећа фаза дигитализације на чекању

Парламент је у јулу задужио и Министарство промета и комуникација БиХ да покрене процес набавке опреме и убрза и заврши другу и трећу фазу дигитализације.

Из Министарства кажу да је највеће кашњење проузроковао недостатак јединствене спецификације потребне опреме од стране јавних РТВ сервиса, а која представља предуслов за покретање поступка јавне набавке поред правних, економских и финансијских предуслова које је Министарство обезбиједило.

“Министарство у својству носиоца активности реализације Пројекта не може покренути поступак јавне набавке преостале опреме без усаглашене спецификације потребне опреме коју припремају јавни РТВ сервиси (БХРТ, РТРС и РТФБиХ), а која још није достављена.”

“Усаглашена спецификација је достављена од стране техничке комисије Министарству промета и комуникација БиХ у фебруару 2020. године”, поручују из БХРТ-а.

Када ова спецификација буде достављена биће расписан позив односно тендер за другу и трећу фазу која ће, због кашњења, бити обједињена. Новац и документација су спремни, кажу у Министарству.

У најбољем случају, када би сада кренули са куповином неопходне опреме, процес завршетка друге и треће фазе дигитализације би био завршен крајем 2022. године, оцјењује Нешић.

“Почињем да вјерујем да је овдје процес намјерно кочен због интереса приватних оператера и можда жеља неких приватних фирми повезаних са јавним сервисима да се домогну својих муxова. Код нас је 82 одсто степен коришћења кабловске дистрибуције, а у Хрватској 50% има дигитални сигнал. Гашењем аналогног сигнала прије свега трпи ових 18% становништва, а то су социјално угрожени који себи нису могли приуштити кабловске оператере, сателит или ИПТВ или они који живе у пограничном подручју купили су антене и прате дигитални сигнал сусједних држава.”

ЕУ позива на завршетак дигитализације

Европска комисија је у Аналитичком извјештају објављеном уз Мишљење из 2019. године упозорила да непрелазак на дигитално емитовање угрожава рад неких одашиљача и на локалном и на регионалном нивоу, и препоручено је да се процес финализира без даљег одлагања.

“Дигитализација ТВ сигнала мора се провести уз пуно поштивање принципа слободе медија, приступа информацијама, плурализма медија и разноликости садржаја. Позивамо власти и одговорне институције у Босни и Херцеговини да интезивирају своје активности у циљу завршетка процеса дигитализације, а у складу с наведеним принципима, и да корисницима осигурају приступ бх. ТВ станицама и након истека дозвола за приватне ТВ станице 31. децембра 2021. године”, дио је коментара који је за потребу израде ове приче дао гласноговорник Делегације Европске уније и Уреда специјалног представника Европске уније у Босни и Херцеговини, Фердинанд Коениг.

(медиа.ба)