Притисак на Србију: Хаг тражи хапшење Радете и Јојића

Судија Механизма за кривичне судове у Хагу Лиу Даћун наложио је поново да се распише налог за хапшење двоје српских радикала Вјерице Радете и Петра Јојића.

Србија 03.09.2021 | 21:53

Они су оптужени за ометање рада суда утицањем на сведоке у сада већ окончаном предмету против председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља.

Ова одлука је уследила пошто је судија усвојио захтев хашког тужилаштва да се у циљу очувања доказа узму "посебни" искази од сведока на седници суда у поступку који треба да уследи, с обзиром да су Јојић и Радета недоступни Механизму.

Србија неће да изручи ово двоје радикала, јер су спрски судови закључили да за то нису испуњени законски услови и тражила је да им се суди пред спрским правосуђем.

У својој одлуци која је данас објављена, судија је навео да је у околностима овог предмета очување доказа посебним исказом у интересу правде и да је очување доказа тужилаштва оправдано у садашњим околностима.

Сматра да се могу одобритии заштитне мере сведоцима чији ће докази бити сачувани посебним исказом, а тужиоцу налаже да релевантне информације објави службеном браниоцу у припреми предстојећег поступка за узимање посебног исказа.

У складу са правилима о узимању "посебног исказа", судија је указао да је правилима Механизма прописано да се изда јавно саопштење у вези са овом одлуком, као и налог за хапшење оптужених.

Такође је прописано да се оптуженима додели бранилац по службеној дужности како то процени Секретаријат, као и да се искази узму након што истекне 30 дана од овог саопштења.

Судија је напоменуо да ће узимање исказа од сведока бити заказано накнадно.

Наложио је тужилаштву да у року од 14 дана поднесе листу сведока чије исказе жели да сачува, као и све претходне изјаве сведока и сажетак тема које ће њиховим исказима доказивати.

Механизам је у поновљеном поступку одлучивања о томе где ће се судити Радети и Јојићу, 2019. па поново 2020. године затражио од Србије да их ухапси и изручи Хагу ради суђења поводом оптужби да су застрашивали сведоке у поступку који се водио против лидера радикала Војислава Шешеља пред Хашким тибуналом (а који је наследио Механизам).

Суђење у Хагу Радети и Јојићу је неопходно, према ставу Механизма, због заштите безбедности сведока који нису спремни да против них сведоче у поступцима који би се водили у Србији.

Првом одлуком из 2018. године било је одлучено да им се суди у Србији, али се тужилаштво на њу жалило, због чега је укинута.

Србија је и даље на становишту да нису испуњени услови за њихово изручење, како је то пре више година утврдио Виши суд у Београду - јер не би одговарали за ратне злочине пред Механизмом, већ за оптужбе за кривицно дело које се односи на непоштовање суда (застрашивање сведока), које није прописано домаћим Законом о сарадњи са судом у Хагу.

Радета и Јојић оптужени су за непоштовања суда, односно, да су наводно застрашивали, претили и нудили мито сведоцима у случају против председника своје странке Војислава Шешеља.

У питању су два сведока под псеудонимима W1 и W2 који су, према тврњама хашког тужилаштва, били под притиском да сведоче у корист Шешеља и да су за то од Српске радикалне странке узели новац.

Србија је претходно у више наврата изразила спремност за суђење овог предмета, гарантујући фер и правичност поступка и адекватну зашиту сведока.

У јуну 2018. турски судија Ајдин Сефа Акај одлучио да се случај преда Србији и тада је укинуо налог за хапшење Јојића и Радете који је био на снази од 2015. године.

Судији Акају Савет безбедности УН није продужио мандат у Механизму, а на његово место у децембру 2018. године је именован судија Ли Дакин.

Тужилаштво у Хагу противило се пребацивању предмета спрском правосуђу, и по његовој жалби је у децембру 2018. године одлучено да се то питање поново размотри, након чега је зимус одлучено да се Радети и Јојићу суди у Хагу.

Србија је 2015. године одбила да ухапси и изручи Јојића и Радету Хашком трибуналу пошто су српски правосудни органи констатовали да нема услова за њихово изручење, јер ни статут Савета безбености Уједињених нација о раду Трибунала, као ни српски Закон о сарадњи са Хашким трибуналом не предвиђају кривично дело за које се терете.

(Тањуг)