Ангела Меркел избјегава одговоре у вези Авганистана

Њемачка канцеларка не даје одговоре на конкретна питања у вези Афганистана.

Свијет 27.08.2021 | 01:04

Када говори о ужасима и губитку наде у Афганистану, Ангела Меркел изговара праве ријечи: „Свједоци смо страховите људске драме." Или: „Догађања посљедњих дана су страшна и горка." Или ово: „За многе људе у Афганистану све је то велика трагедија."

И то је тачно. Али то знамо и ми, то зна и она. То зна читав свијет, најкасније откако су талибани ушли у Кабул и тако поново преузели власт у читавој земљи.

Канцеларка која влада од 2005. и због тога сноси одговорност за 16 од укупно 20 година њемачке мисије у Афганистану, морала би рећи нешто више, поготово када се узме у обзир драматично брз распад досадашњег поретка након убрзаног војног повлачења. Нешто више од заслужених похвала њемачким војницима, хуманитарцима, дипломатима и Афганистанцима иż тамошњих снага сигурности.

У најмању руку, потребна је јасна самокритика. Још боље би било да се у име Њемачке исприча за два вијека промашене политике према Афганистану. И за то што су помагачи Бундесwехра и других организација остављени на цједилу.

Увјерљиви циљеви...

У почетку су наводни циљеви кампање још дјеловали увјерљиво: боримо се против талибанског терора, а за демократију и људска права. Али ускоро се показало да је Афганистан превелик залогај за међународну заједницу. Сва упозорења однио је вјетар. Одбациле су их и четири владе које је водила демокршћанка Ангела Меркел – три пута са социјалдемократима и једном с либералима. И те странке су одговорне за катастрофу у Афганистану.

Канцеларка се не би смјела скривати иза тога, а она то ипак ради – тако што поставља питање за питањем, али чак и не покушава на њих одговорити. „Јесу ли наши циљеви били превише амбициозни?" То је њезино прво питање. Одговор би био лак: „Да, јесу".

„Је ли било потребно се озбиљније узму културне разлике и да се већи значај прида историјским искуствима?“ Опет без одговора. И ту би требало рећи „Да“. „Јесмо ли подцијенили размјере корупције односно њезин утјецај на државне службенике у Афганистану?" И опет: „Да!"

Ангела Меркел поставља још много питања и тиме прије свега открива да не зна што да ради. На крају, стиже и поанта: „Ова питања постављам знајући да би било примјерено да већ данас на њих дам добро утемељене, па чак и коначне одговоре", каже она. То је бар донекле тачно, премда одговори ни у ком случају не би требали бити коначни, све док њемачки војници и даље рискирају животе током евакуације. Па ипак, канцеларка себи ријечима олакшава ситуацију. Јер, сва та питања нису од јуче, постављена су прије много година.

Мноштво одговора...

И још од тада се појавило много одговора — циљеви јесу превише амбициозни, културне разлике морају се схватити озбиљније, корупција у Афганистану је огромна. Ти и други одговори потичу од стручњака из војске, привреде, културе и знаности. Понуђени су чак и у парламенту. Али разне владе под Ангелом Меркел су их игнорисале, и то вјеројатно иако је и сама канцеларка знала да су ти одговори тачни. Нитко није хтио признати неуспјех мисије све док су Американци били на терену. Канцеларка која ускоро напушта функцију могла би, на растанку, потрошити коју ријеч и о томе.

(ДW)