Џерузалем пост и Јасеновац

Већ десетак дана свједоци смо серије натписа о злоупотреби Холокауста, базираних на систему логора смрти Јасеновац. Све је почело псеудонаучним и ревизионистичким текстом Давида Голдмана из Аустралије ,,Ова срамотна злоупотреба Холокауста мора одмах да престанеʼʼ (,,Тхис дисграцефул моцкинг оф тхе Холоцауст неедс то стоп ноwʼʼ), објављеном у Џерузалем посту од 14. овог мјесеца.

Уколико таква особа уопште постоји,она је непозната међународној стручној јавности, а радило се о скандалозном натпису који се граничио негирањем Холокауста и геноцида.

Реакције Министарства спољних послова Републике Србије и Музеја жртава геноцида (МЖГ) из Београда биле су правовремене и професионалне. Све је доживјело велики одјек у медијима у Србији, посебно утемељеним наступима директора МЖГ Дејана Ристића и Његовог преосвештенства Епископапакрачко-славонског Јована (Ћулибрка).

Угледни јерусалимски лист је повукао текст, а у јучерашњем обраћању свог уредништва Дон’т хијацк тхе Холоцауст (хттпс://www.јпост.цом/опинион/донт-хијацк-тхе-холоцауст-едиториал-677437) искреним жаљењем и признао грешку. Ипак, овај текст садржи и сврставање српског народа међу оне од којих би концептуално и контекстуално историјском периоду требао бити издвојен.

Неколико таксативних одредница,консеквентно горе наведеним догађањима:

Тематиком у јавним реакцијаматреба да се баве искључиво компетентне институције и установе. Посебно ми је задовољство да у овом контексту надовежем и Архив Војводине и новосадски Терраформинг;

На историјски ревизионистичке и све остале малициозне насртаје одговарати протестом, реакцијом протканом чињеницама. Не смије да буде никакве полемике!

Холокауст и геноцид над српским и ромским народом у НДХ је света тема, око које немарасправеса негаторима, онима којиих систематски и плански релативизују.

Не може се избјећи језива чињеница да су они, једним дијелом, потомци наредбодаваца и самих кољача;

Холокауст је најтежи злочин у историји човјечанства и као такав ниједан други геноцид се не може, па самим тим и не треба, поредити са њим. По својој општој историјској позадини, религијском насљеђу, просторној свеобухватности, позитивно-законској платформи, намјери, одлуци, саучесништву многобројних не-њемачких фактора, иницијалној пасивности жртве, општим бројкама и процентима истријебљених у становништву, те коначно доприносу јеврејске елите тадашњим финансијским, привредним, трговачким, научним, академским и умјетничким достигнућима на глобалном нивоу, он је јединствен. Јеврејски се народ никада неће опоравити од овог геноцида, а Држава Израел није сатисфакција за исто;

Да би схватили шта је нестало у Холокаусту, морамо да елементарно познајемо јеврејске културе и друштвено-економску стварност дјеце Израиља тридесетих година прошлог вијека. На подручју Балкана, прва је асоцијација тад већ увелико одумирући јеврејско-шпански језик и ладино романсе;

Српски и јеврејски народ су сапатнички током НДХ.

Ипак, постоје разлике у судбинама значајног дијела популације ова два народа. Најболнијег примјера ради, за Јевреје није било могуће да друга трећина буде покатоличена, а трећа протјерана, предодређена судбина свима била је само једна, истовјетна првој трећини Срба затечених у НДХ – смрт!

Коначно, јеврејска дјеца нису могла да буду одабрана за пакао трансформације у оновремене јањичаре, односно страдалништва у Сиску и Јастребарском. Јеврејски народ у Израелу данас је исувише оптерећен својом, опет, јединственом борбом за опстанак у окружењу које, најчешче, није пријатељско. Њихов капацитет, донекле чак и оних које се баве нашим регионом и дотичу се српске историје, је објективно ограничен.

Заједничка судбина српског и јеврејског народа у НДХ, јесте једна од основа, али не може бити садржајем данашњих српско-израелских односа, који морају да се заснивају на мјерљивим компонентама, прије свега, економског и политичког садржаја;

Преиспитати да ли се посвјећује довољно пажње геноциду над ромским народом – Порајмосу, ако не зашто?

Сагледати да ли се улога нацистичке Њемачке у Јасеновцу пренебрегава. Понављање извјештаја Едмунда Глеза фон Хостенауа и чињеница организације Јасеновца, као и мануалне садистичке ликвидације у њему аутохтоно усташким не смије кровно да пружи алиби Нијемцима. Опште је познато чијом су иницијативом обустављена масовна убијања у систему Јадовна.

У крајњој линији, који је био мотив извјештаја фон Хостенауа и да ли су се и Јевреји и Роми помињали у њима?

Утврђивање броја страдалих у систему логора смрти Јасеновац треба бити ексклузивним предметом специјализованих историчара. Свако лицитирање ван струке води релативизацји светости и непоштовању жртава. Његов карактер, међутим, је неупитан - логор смрти. У Јад вашему, у Хали сјећања (вјечите ватре) међу плочама најтежих логора смрти уврштен је Јасеновац;

Порука страдања у Доњој Градини, као најтежем јасеновачком губилишту је како универзална, тако и национална. Само едукација и комеморација, вођена од намјенски оспособљених, а која у себи носи компоненту духовности, кадра је да његује пијетет и шаље поруку. Неопходан је мукотрпан и дуготрајан рад, институционално подупрт.

Аутор: Александар Николић, почасни конзул Републике Србије у Држави Израел