Након састанка Меркел и Путина: Хоће ли Шмит задржати бонска овлаштења

У московској Кремљанској палати у петак је одржан састанак Ангеле Меркел, канцеларке СР Њемачке, и Владимира Путина, предсједника Руске Федерације. О Босни и Херцеговини, према званичним иступима, није било говора.

Босна и Херцеговина 21.08.2021 | 13:51

Бодо Wебер, њемачки политички аналитичар и политолог, виши сарадник Вијећа за демократизацију политике, за Ослобођење истиче да се, ако је на састанку било говора о нашој земљи, радило о истом принципу дијалога без договора, какав се одвијао у посљедњем периоду.

ДИЈАЛОГ БЕЗ ДОГОВОРА

- Када се ради о БиХ, с обзиром на актуелне теме и с обзиром на стање у Авганистану, ако је и било простора за ту врсту разговора, говорило се у истом оквиру у којем вјерујем да су канцеларка Меркел и предсједник Путин задњих више од пола године разговарали о именовању новог високог представника у БиХ кроз неку врсту дијалога, али без сагласности, истиче Wебер.

Говорећи о БиХ, истиче да не вјерује да ће доћи до промјене позиције коју заузима Русија.

- Ова позиција према ОХР-у траје већ 10, 15 година, а слична улога је и унутар Савјета за провођење мира, која се сада манифестује на мало јачи начин због тога што се први пут у задњих 13, 14 година коначно Запад удружио око неке политике ОХР-а, односно именовања Шмита за високог представника.

То је изазвало очекивану контрареакцију. Али, као што смо видјели у изјавама ПИК-а, и ово одбијање Русије и њено оповргавање легитимитета и легалитета именовања господина Шмита без правне основе неће имати никакав конкретан ефекат, поручује Wебер.

Наш саговорник мисли да је Шмит ушао у мандат с идејом да стање у Босни и Херцеговини није добро и да је потребно ојачати улогу ОХР-а у БиХ.

- Иза тога, вјерујем, још не стоји разрађена шира, дугорочна политичка стратегија Запада, а надам се да ће његово именовање, поготово послије промјене власти у Њемачкој послије избора ове јесени, довести до тога да се коначно Wасхингтон и ЕУ удруже и да се заиста крене ка дефинисању заједничке политике у односу на БиХ, наглашава Wебер.

Wебер се нада да ће се Wасхингтон и ЕУ коначно удружити и дефинисати заједничку политику спрам БиХ

До дефинисања тачне улоге и подјеле рада између ОХР-а и других међународних институција попут Делегације ЕУ, наводи Wебер, неће моћи доћи док не буде формирана заједничка политика Сједињених Америчких Држава и ЕУ.

- Али док се то не деси, вјерујем да ни ОХР под вођством господина Шмита неће моћи још дефинисати тачну улогу и подјелу рада између ОХР-а и других међународних институција као што је Делегација ЕУ, поручује Wебер.

Он је увјерен, а то је јасно и кроз званичне изјаве Њемачке и Шмита, да договор у вези с именовањем не иде у правцу укидања бонских овлаштења. 

ОДБРАНА ИНСТИТУЦИЈА

- У којем оквиру, омјеру и интензитету ће он примијенити своја бонска овлаштења, то ће се, увјерен сам, тек дефинисати. Сумњам да ће то ићи у правцу онога што смо имали за вријеме Ешдауна и редовног смјењивања политичких званичника. Чисто сумњам и да ће уопште ићи у правцу смјењивања, више вјерујем да ће ићи у правцу одбране државних институција, улоге заштитника Дејтонског споразума и очувања одбране територијалног интегритета и суверенитета БиХ и одбране од напада на уставни поредак БиХ, истиче Wебер.

Зато, каже, још нису дефинисане конкретне улоге и дјеловање и ОХР-а и Шмита.

- Вјерујем да дефинисање конкретне улоге, дјеловање, коришћење бонских овлаштења, конкретни случајеви тек предстоје, можда крајем ове године или почетком идуће, када ћемо имати нову владу у Њемачкој и када ће та влада моћи ићи у мало дубље преговоре и разговоре чланицама ПИЦ-а, закључује Wебер.

(Ослобођење)