Народна вјеровања: Данас се мијењају годишња доба

Српска православна црква /СПЦ/ данас обиљежава празник Преображења Господњег, који је посвећен сјећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје страдање и славу.

Република Српска 19.08.2021 | 07:27

Према Јеванђељима, Исус је треће године своје земаљске проповиједи на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен "са лицем сјајним као сунце и хаљинама свијетлим као снијег".

Преображење Господње је у православљу познато и као љетње Богојављење, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца - "Ово је Син мој љубезни... њега послушајте".

Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вјере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозавјетне законе и пророке.

На иконама Преображења, које се налазе на сваком иконостасу православних храмова, слика се Господ Исус Христос на Гори окружен свјетлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.

Преображење пада увијек у вријеме Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.

У великом броју православних храмова износи се и благосиља нови род грожђа, које се према православном српском обичају, први пут једе на овај празник.

У народу се сматра да је Преображење дан када се посљедњи пут купа у ријекама, јер се за овај празник везује и смјена годишњих доба.

Постоји вјеровање да се о овом празнику цјелокупна природа преображава па се каже - преображава се и вода и гора.

(Срна)