Велике силе постигле договор да тројац Додик-Изетбеговић-Човић буде уклоњен са политичке сцене

Нема сумње да је именовање Шмита продукт договора поменуте три свјетске силе. Сама чињеница да је Шмит именован на приједлог Њемачке подразумијева да је дошло на ред чишћење „смећа“ унутар Босне и Херцеговине. То се прије свега односи на нагомилано политичко смеће, чији је главни репрезент тројац Додик-Изетбеговић-Човић.

Пише: Слободан Васковић

Милорад Додик је политички мртвац. То је постало јасно оног момента када је Кристијан Шмит именован за високог представника за Босну и Херцеговину.

Код већине грађана, па и политичара, именовање Шмита је дјеловало као неочекиван, помало и исхитрен, потез Међународне заједнице. Иако (на прву) дјелује као питање локалног карактера, његово именовање се треба посматрати као само један у низу потеза који су у посљедњих неколико мјесеци повучени на узаврелој међународној шаховској табли.

Премда се режимски медији, по Додиковом налогу, из петних жила труде да именовање Шмита прикажу као међународни инцидент, сваком ко се иоле разумије у међународну политику је јасно да се ради о врло јефтином списну.

Како то обично и бива, Додик је знатно прије опозиције у Републици Српској схватио суштину поменутог „помјерања пиона“ и какве посљедице по њега то доноси. С обзиром да добар дио Опозиције чине политички слијепци, вољан сам да им предочим оно што је Додик врло брзо схватио.

Један потез у међународној шаховској игри, сам за себе, не значи ништа. Међутим, када се тај потез посматра у контексту неколико потеза који су му претходили, онда ствари постају кристално јасне. 

Идемо редом. Крајем прошле године, Додик је направио грешку коју није смио себи дозволити: Потписао је Акциони план за чланство БиХ у НАТО (АНП), чиме је Босну и Херцеговину дефинитивно гурнуо у окриље НАТО-а.

Тиме је Додик одсјекао „грану“ на којој је годинама успјешно сједио. Ради се, наравно, о руској грани. Како то изгледа када се Руски Медвед наљути, Додик је осјетио на афери „Икона“ која ни изблиза није завршена, како то Додик наивно мисли.

Неколико мјесеци касније Русија је направила пакет аранжман са Њемачком и САД. Тај пакет је задовољио све три поменуте свјетске силе. Тако је 20.05.2021. године Џозеф Бајден, предсједник САД, донио одлуку о укидању санкција против компанија које граде гасовод „Сјеверни ток 2“. 

Тај гасовод је од изузетне важности за Њемачку и Русију. Прва његовом изградњом добија додатну сигурност у испоруци плина (јефтини енергент који је нужно потребан привреди те земље), док друга добија додатни извор девизних прихода.

Послије само седам дана, 27.05.2021. године, Валентин Инцко подноси оставку и на његово мјесто бива именован Кристијан Шмит. Како је то договорено између поменутих сила, Русија је изразила свој протест, врло млаког интензитета, којег се нико неће ни сјећати до краја године.

Нема сумње да је именовање Шмита продукт договора поменуте три свјетске силе. Сама чињеница да је Шмит именован на приједлог Њемачке подразумијева да је дошло на ред чишћење „смећа“ унутар Босне и Херцеговине. То се прије свега односи на нагомилано политичко смеће, чији је главни репрезент тројац Додик-Изетбеговић-Човић.

У контексту Шмитовог именовања треба посматрати и уредбу о санкционисању особа које доприносе дестабилизацији Западног Балкана, коју је Џозеф Бајден потписао 08.06.2021. године. Врло је извјесно да ће унутар ЕУ бити постигнута сагласност о увођењу сличних санкција и од ЕУ, што Додика и остатак његове екипе посебно плаши.

Ако се сви побројани потези посматрају у њиховој укупности, онда чак и просјечан „шахиста“ може доћи до закључка да су Велике Силе постигле договор да тројац Додик-Изетбеговић-Човић буде уклоњен са политичке сцене Босне и Херцеговине. За извођача радова је изабран поменути Кристијан Шмит.

Да су та три гангстера свјесна судбине која им је намијењена, најбоље показује њихово понашање након што је Шмит званично преузео дужност.

Драган Човић, као најпаметнији од њих, одлучио се за опцију тиховања, у нади да ће олуја проћи поред њега. За разлику од њега, Додик и Изетебеговић не могу да прикрију страх, који буквално исијава из њих.

То се посебно види на Додику, за кога ми је више извора из његовог окружења потврдило да га никада нису видјели уплашенијег него сада. Свјестан да полако, али сигурно, клизи ка амбису, Додик се опредијелио за опробану тактику - спиновање приче о угрожености Републике Српске. Овај пут је додао и нешто ново, идеју о некаквој концентрационој влади.

Како се ради о човјеку који је за 15 година владавине успио да из Републике Српске отјера четвртину становништва, и који властити народ гура у билошки нестанак, то би се могло претпоставити да нико нормалан не може да насједне на поменути спин. На жалост, ради се о погрешној претпоставци, јер је Додиков мамац загризла „риба“ од које се то не би никако требало очекивати - опозиција у Републици Српској.

Концентрациона влада, коју Додик очајнички потенцира у посљедњих десетак дана, представља ништа друго него „уже спаса“ за политичко преживљавање самог Додика. Уколико Опозиција то уже баци у руке Додика, то ће, на крају, значити крах Опозиције, а дугорочно и билошки нестанак српског народа који живи на територији Босне и Херцеговине.

Уколико би све опозиционе странке ушле у концентрациону владу, то би у пракси довело до сљедећег сценарија: Додик би задржао своје бирачко тијело на окупу, док би Опозиција од себе одгурнула грађане незадовољне постојећим стањем, а таквих је тренутно између 60 и 70 %. 

Година дана, колико је остало до наредних општих избора, била би потрошена у међусобном натезању чланова концентрационе владе, а све то би код просјечног бирача створило утисак „сви сте ви исти“. У таквој атмосфери безнађа и апатије Додик би почистио садашње опозиционе странке на општим изборима 2022. године.

Док Додик са једне стране увлачи Опозицију у замку звану концентрациона влада, он истовремено са друге стране наставља да пљачка новац грађана. Најсвјежији примјер је наставак пројекта продаје пословних просторија Милета Радишића Клена Управи за индиректно опорезивање БиХ, за „тричавих“ 100 милиона КМ. Толико о Додиковој причи о угрожености Републике Српске.

На крају, треба рећи да међу опозиционим функционерима постоје и они који су показали чврст карактек и здрав разум. 

Очигледно да су они свјесни какве то дарове носи Данајац (Додик). 

Тако су Јелена Тривић, Небојша Вукановић и Милан Миличевић експресно изразили своје противљење уласку опозиционих странака у било какву коалициону владу са Црвеном Сектом. 

Да став Јелене Тривић не одудара од става њене партије, потврдио је убрзо и Бранислав Бореновић, наводећи да концентрациона влада долази у обзир само ако у њој неће бити СНСД-а. Једноставније речено, нема сумње да ПДП неће улазити у било какву владу са Црвеном Сектом, макар у њу ушао и СДС.

За разлику од ПДП-а, функционери ДНС-а су се у протеклих десетак дана крили по мишјим рупама, избјегавајући да се изјасне о Додиковој понуди. Такво понашање јасно говори да се Ненад Нешић зажелио власти и да опозициони статус штети његовом здрављу. Да будем искрен, изненађен сам да је Нешић до данас издржао у статусу опозиционара.

Понашање ДНС-а не треба никога да чуди. Међутим, сваког грађанина жељног промјена треба да чуди понашање појединих функционера СДС-а. Према мојим информацијама, унутар те странке, поред Миличевића, изричито против идеје о концентрационој влади су само Вукота Говедарица и Младен Босић. Већина преосталих чланова Предсједништва СДС-а на Додикову понуду реагује топло-хладно.

Ипак, овдје треба издвојити једног функционера СДС-а, који је попут највећег клена загризао Додикову удицу. Ради се о Ради Савићу, замјенику предсједника СДС-а. Управо је њему Додик повјерио задатак да на данашњој сједници Предсједништва СДС-а покуша изгурати одлуку о уласку СДС-а у концентрациону владу. 

Да је Савић један од Додикових спавача, пробуђен у ово за Додика врло незгодно вријеме, показује и јучерашња посјета Жељке Цвијановић Лопарама. Треба напоменути да у посљедњих 15 година нити један предсједник Републике Српске из редова Црвене Секте није посјетио ту општину.

У случају да Додиков и Савићев план успије, то ће неминовно довести до новог цијепања СДС-а, те, убрзо, неминовног гашења те странке.

хттп://слободанвасковиц.блогспот.цом/