Стигле стотине милиона евра, ништа није урађено, а грађани страхују

Босну и Херцеговину су 2014. године задесиле катастрофалне поплаве, од донатора су за санацију штете и управљање ризицма од поплава стигле на стотине милиона евра, али надлежни у институцијама власти се и даље нису довољно ангажовали да смање ризике од нових поплава.

Република Српска 17.08.2021 | 12:24

Оно што је такође поражавајуће је да нема конкретних података како су утрошене донације које су у БиХ стигле за санцију штета од поплаве 2014.

Подсјетимо, у поплавама које су БиХ задесиле прије више од седам година погинуло је више од 20 особа, а материјална штета је процијењена на око 1,7 милијарди марака.

Посљедњи подаци о донацијама из 2016. године

У Министарству финансија и трезора БиХ задњи ажурирани подаци о донацијама, којима располажу, су из 2016. године.

„Министарство финансија и трезора припремило је посљедњи Финансијски преглед активираних средстава међународне помоћи за санирање штета од поплава са 31. октобром 2016. године, будући да је у периоду од јула 2014. године до краја октобра 2016. године алоцирано укупно 85 одсто обећаних средстава на донаторској конференцији“, истакли су у Министарству и додали да се преостали дио од обећаних средстава алоцира путем текућих пројеката донатора, који су јавно доступни у ДМД бази података.

Ако говоримо о конкретним цифрама средстава која су прикупљена на донаторској конференцији, укупно је обећано 810,4 милиона евра, док је алоцирано 691,5 милиона евра, а исплаћено 299,2 милиона евра донација.

Међутим, у Министарству напомињу да они нису надлежни за праћење и извјештавање о утрошку средстава, него је то, истичу, обавеза донатора.

Према њиховим ријечима, када су у питању средства која су прикупљења преко рачуна Министарства финансија и трезора БиХ за помоћ страдалима у поплавама 2014. године, она износе 13,5 милиона марака.

„Наведени износ средстава је прикупљен у периоду 2014. и 2015. година, а у питању су средства по Одлуци Савјета министара, из средстава буџетске резерве у износу од 7,1 милион КМ, средстава у износу 773.285 КМ по основу једнодневне зараде запослених у институцијама БиХ, а преостали дио средстава од 5,6 милиона се односи на донације из иностранства укључујући државе, Владе појединих држава, међународне организације, физичка и правна лица из земље и иностранства“, појаснили су у Министарству.

Нагласили су да Министарство не располаже подацима, кад, како, коме, за који пројекат и колико је средстава додијељено.

Катастрофалне поплаве 2014. године највише је осјетио Добој, а поплављени су још и Шамац, Дервента, Приједор, Бијељина, Бањалука, Челинац, Јања, Орашје, Оџак, Брчко, Тузла, Маглај, Травник, Жепче и многа друга мјеста и насеља.

Да се грађани БиХ, који су угрожени поплавама, могу ослањати само на добре временске прилике, више него на надлежне, доказује и то што неки од најважнијих пројеката заштите од поплава ни до данас нису завршени.

Добојлије и даље незаштићене од поплава

У Удружењу грађана „Да се не понови 2014“ из Добоја у изјави за ЦАПИТАЛ кажу да је тај град и даје угрожен од поплава због тога што није уређено корито ријеке Босне и њених притока, нису изграђени планирани одбрамбени насипи, нису уклоњени објекти који су незаконито изграђени у великом кориту Босне и није урађена каналска и колекторска мрежа на подручју града.

„Посебан проблем су неколико десетина незаконито изграђених објеката и насутог земљишта у великом кориту Босне који угрожавају нормалан проток воде у случају високог водостаја и који су били један од узрока плављења Добоја у мају 2014. године, а међу њима највећи проблем су објекти на локалитету Бувље пијаце, „Електро Добоја“, Душанића, Јосиповића и Ђурковића којима је потпуно преграђено велико корито ријеке“, појаснили су за ЦАПИТАЛ у том Удружењу.

Како додају, оно што посебно забрињава је наставак градње и насипања великог корита Босне након поплаве 2014. године, издавање сагласности „Вода Српске“ и града Добоја за дио изграђених објеката и нечињења водне инспекције, тужилаштва, полиције и других институција да се спријече незаконитости и угрожавање од поплава.

„Због незаштићености од поплава и због несанкционисања одговорних за поплаве 2014. године, Добојлије живе у страху да би се могле поновити мајске поплаве од прије седам година, када се утопило 11 особа, поплављено неколико стотина стамбених и пословних објеката и учињена штета од неколико стотина милиона марака од које се Добој још није опоравио“, упозорили су у том Удружењу.

Урађено мање од десет одсто предвиђеног
Мастерпланом из 2014. године предвиђено је уређење 4,5 километра корита ријеке Босне, 0,8 км корита Спрече, 2 км корита потока Лијешањ и 1,2 км Орашког потока. План је предвиђао и подизање нивоа заштитног насипа у дужини 4,5 км, изградњу 1,2 км заштитног насипа у Барама, изградњу нове пумпне станице, изградњу 3,5 км каналске и колекторске мреже и уклањање изграђених објеката и старог жељезничког моста.

„Од предвиђеног, до сада је само уређено 180 метара корита потока Лијешањ и изграђено 2,1 км бетонског зида којим је за један метар подигнут одбрамбени насип“, истичу у Удружењу „Да се не понови 2014“.

Утисак им је, кажу, и да су значајно спласнуле амбиције и активности ресорног министарства, „Вода Српске“ и града Добоја да се обезбиједи заштита Добоја од поплава, с обзиром на то да је до сада урађено мање од 10 одсто предвиђених послова.

Кажу да нису одређени рокови за реализацију преосталих послова, да се развалачи са експропијацијом земљишта за уређење корита ријеке Босне и добијањем кредита за финансирање преосталих радова, те наглашавају да институције поново постају занемарују обавезу да Добој и друга подручја заштите од поплава.

Донацијама махом финансирана санација штете
„За Добој је, према процјени, највећи дио средстава из донација, Фонда солидарности РС и других извора кориштен за санацију штете од поплава, а само око 2,5 милиона КМ за израду студија, пројектовање, уређење водотока и подизање висине одбрамбеног насипа“, кажу у Удружењу.

Додају да је за финансирање уређења корита Босне и изградњу других објеката за заштиту од поплава предвиђено кредитно задужење, које је, како тврде, могло бити избјегнуто да „власници шљункара и корумпирани представници институција нису присвојили више десетина милиона марака од експлоатације шљунка, који су требали бити уплаћени у буџет у протеклих двадесет година“.

Дрински насип није изграђен ни након седам година
За почетак градње Дринског насипа од Балатуна до насеља Јања и Батар, у дужини од око 7,8 км, у склопу Пројекта одбране од поплава ријеке Дрине, истакнута је „ова година”.

Да би тај насип, за који је истакнуто да је од велике важности, био изграђен неопходно је да се оконча експропријација земљишта.

Док с једне стране републичке власти тврде да су граду Бијељина доставиле новац за експропријацију, градоначелник Бијељине Љубиша Петровић наводи да је скупштинска већина „амандманом одузела 600.000 КМ са позиције експропријације”.

У мајским поплавама је на подручју Бијељине потопљено 6.500 кућа, а директна штета је процијењена на 123 милиона КМ.

Насипа нема ни на Сани у Приједору
Шта значи бити препуштен судбини и временским приликама најбоље знају становници приједорских насеља Тукови, Рашковац, Тополик, Гомјеница…, а који су и након катастрофалних поплава 2014. године потоп доживјели и 2018.

Иако је од поплава 2014. године прошло већ седам година, насип на ријеци Сани низводно два километра у насељу Тукови, у дужини од 5.286 метара, никад није изграђен. Није реализована ни неопходна изградња насипа на десној и лијевој обали Сане у дужини од 2.287 метара.

Актуелни градоначелник Приједора Далибор Павловић обећао је изградњу поменутих насипа, као и уређење корита ријека Милошевице и Гомјенице, те чишћење корита Сане од манастира Клисина до градског моста.

Такође, републичке власти су обећале Приједору дати 15 милиона КМ за заштиту од поплава, а Приједорчани се надају да ће тај новац заиста бити уложен у заштиту њихових живота и домаћинстава, те да их као и претходне милионе неће „однијети Сана“.

Бањалука: Након седам година се сјетили уредити корито Врбаса
Каква је моћ Врбаса и Врбање најбоље су осјетили становници бањалучких насеља Чесма, Карановац, Лазарево и Пријечани, те мјештани општине Челинац, а сада су и надлежни, након седам година од поплаве 2014, одлучили да уреде корито Врбаса, за шта ће бити издвојено 12 милиона марака.

Планирано је уређење корита с акцентом на дионицу од моста у Трну до моста на Ребровцу.

ЕУ: Очекујемо много већи ангажман надлежних у БиХ
У Делегацији ЕУ у БиХ у изјави за ЦАПИТАЛ истичу да је улагање у управљање ризиком од поплава и јачање капацитета институција од највеће важности, те да ЕУ наставља подржавати БиХ у том подручју, очекујући од власти да се много више ангажују по овим јако важним питањима.

“Европска Унија је највећи донатор Програма опоравка од поплава са до сада додијељених око 84 милиона евра за подршку заједницама захваћеним поплавама у Босни и Херцеговини. Значајан дио ових средстава додијељен је БиХ за подизање свијести о превенцији од поплава, изградњи капацитета цивилне заштите, као и провођењу краткорочних и средњорочних интервенција у областима заштите околине, запошљавања, образовања, здравства и социјалне инклузије”, истакли су у Делегацији.

Наводе да је у посљедње четири године ЕУ помогла 3.000 људи у 45 општина и градова, те да су укупно изграђене 423 нове стамбене  јединице, а 600 их је обновљено, док је 213 породица добило пакете за економско оснаживање у области пољопривреде.

“За тај пројекат ЕУ је издвојила 12,5 милиона евра, а локалне власти допринијеле су суфинансирањем, као и додјелом земљишта за кориснике програма у општинама погођеним поплавама и клизиштима“, појаснили су у Делегацији.

Додају да, што се тиче система превенције и припреме за природне катастрофе, он подразумијева непрекидну сарадњу и напоре свих укључених страна.

„У оквиру свеобухватне помоћи ЕУ, која је услиједила након разорних поплава 2014. године, ЕУ је уложила близу 25 милиона евра за заштиту и управљање поплавама у БиХ. То укључује подршку интегрисаном управљању ризиком од поплава развијањем система за предвиђање хидролошких поплава за ријеку Босну и испоруку опреме за надоградњу мреже осматрања и инфраструктурних интервенција на сливу ријеке Саве“, казали су у Делегацији.

ЕУ, како наводе, пружа помоћ како би помогла спријечити такве тешке догађаје, смањити ризике и ојачати капацитете релевантних служби за спашавање људских живота, животне средине и имовине.

„Усклађивање с правном стечевином и стандардима ЕУ, посебно када је ријеч о ЕУ директиви о поплавама, игра важну улогу у јачању спремности за реаговање на поплаве“, закључили су у Делегацији.

(Цапитал)