"Нема важнијег задатка од очувања Панчићеве оморике"
"У свим језицима свијета она се зове српска смрча. Стицајем околности, она и даље природно расте само у Републици Српској и Србији. Зато је сва одговорност за њен опстанак ту, на нама", истакао је Брујић.
Република Српска 15.08.2021 | 10:24Пожари који посљедњих мјесеци, различитим интензитетима, горе у Херцеговини пријете да значајно угрозе најважније природно благо ових простора - Панчићеву оморику, те је неопходно учинити све да се она заштити, рекао је Срни шеф катедре за екологију шума на Шумарском факултету у Бањалуци Југослав Брујић.
Брујић је нагласио да је на планини Велики Столац код Вишеграда, гдје је пожар под контролом, али није угашен, главна састојина оморике коју је Јосиф Панчић тражио 25 година, нашао је и показао свијету.
"У свим језицима свијета она се зове српска смрча. Стицајем околности, она и даље природно расте само у Републици Српској и Србији. Зато је сва одговорност за њен опстанак ту, на нама", истакао је Брујић.
Према његовим ријечима, од свих локалитета у Српској гдје природно расте Панчићева оморика, Велики Столац обухвата 90 одсто стабала, што довољно говори колика је тренутна опасност.
"Кад су пожари у питању, можемо рећи да је ова година по предусловима у вези са температуром гора од многих. Године 2012. и 2013. су биле ужасне и оставиле драстичне посљедице, али и то је било слабијег интензитета у односу на ову годину", напоменуо је Брујић.
Он је нагласио да су многе врсте угрожене у тренутно активним пожариштима, али да нису све исте вриједности и да се неки губици могу надокнадити.
"На оваквој температури су угрожене и оне врсте које се у принципу никад не воде као угрожене, зато што су у њима ријетке појаве пожара. Ту, прије свега, мислим на шуме јеле и смрче, којих није мало у Републици Српској. Наше главне шуме букве и јеле сада су под опасношћу, не можемо рећи да су угрожене, али постоји латентна опасност због близине са другим ватри подложнијим еко-системима", појаснио је Брујић.
На оваквој температури, тврди, може се десити да страда шума која никада не страда, јер је њена околина почела да гори.
Она је додао да је главнина пожара углавном у појасу храста медунца и црног граба, а негдје и у појасу балканског ендемичног македонског храста /qуерцус тројана/.
"То се дешава сваке године и не би то назвали катастрофом, али је чињеница да то знатно деградира постојеће стање. Умјесто успјеха обновљене шуме враћате се на почетак, имате изгубљен прираст, немогућност да се формира онако квалитетан састав као што сте имали прије пожара", рекао је Брујић.
Иако заслужује пажњу, поменути ендемски храст није само хергецовачка врста, јер га има и у Црној Гори, Сјеверној Македонији, Албанији...
"Питање је шта ће остати послије серије оваквих година и пожара, шта ћемо имати од до сада установљеног ареала тих шума. Питам се да ли ће се десити да кроз неколико година имамо пројекат реинтродукције оморике из финских планатажа, гдје је сађена на огромним површинама, од сјемена које је Панчић послао на адресе свих важних европских ботаничких интитуција у то вријеме", рекао је Брујић.
Брујић је поновио да постоји озбиљна опасност да Српска и Србија, које једине у свијету имају природна станишта оморике, да то изгубе и да је послије 150 година враћају из европских земаља тамо одакле је дошла.
"Оморика је заштићена Законом о шумама Републике Српске и Црвеном листом угрожених врста. Али, мислим да би било од огромног значаја да учинимо све како би оморика дошла на листу Унескове баштине, чиме би добили подршку за њен опстанак", нагласио је Брујић.
Према његовим ријечима, све што изгори представља губитак за еко-систем и штету трпе извори воде у тим подручијима, људи који се ослањају на те изворе, шумари који су изгубили расположиви фонд.
"Али, све то природа успјешно надокдађује. Међутим, тренутно важније теме од оморике нема. Друштво за заштиту природног насљеђа `Арбор магна`, које водим, упутило је прије мјесец дана допис на адресе надлежних институција да се покуша све што се може да се спаси оморика", рекао је Брујић.
Он је навео да се треба побринути за какву такву инфраструктуру у састојинама оморике, која ће барем олакшати борбу против оваквих пошасти, те да се ово питање мора системски ријешавати док није прекасно.
(Срна/ фото: Независне)
Коментари / 17
Оставите коментарЕзекиљ
15.08.2021 09:08Само ме интересује, да ли су наши шумарски, пољопривредни и остали стручњаци формирали "банку сјемена" наших аутохтоних врста, од нпр. Панчићеве оморике, разних домаћих врста јабука или крушака - "дивљака", па и сјемена старих пољопривредних култура. Као што постоји у Норвешкој и другим земљама које чувају овај генетски потенцијал. Или ће, кад све то једног дана нестане, кукати над "проклетом судбином". И међусобно се оптуживати. Ако су формирали "банку сјемена", онда свака част! Ако нису, онда нека гори. Кад нам не треба!
ОДГОВОРИТЕ@Езекиљ
15.08.2021 11:22Господине, банке генетског материјала не могу тек тако направити струцњаци, то мора да ради дрзава јер је у њеној ингеренцији. Не само зато сто је улагање у такву инфраструктуру велико, вец и зато сто се такав подухват мора регулисати законом и строго контролисати због етицких и многих других питања. Дакле, овим питањем обратите се свом изабраном политицком представнику и надлезним министарствима, а не академској заједници. Најлаксе је гласати за Милорада а онда кривити друге јер ниста не функционисе.
Печурка
15.08.2021 14:58Мислим да овде споменути нису али постоји Институт за генетичка истраживања, па се надам да им је то један од домена деловања
Дејан
15.08.2021 09:15Да ли цемо икада као народ схватити ста нам је сустински вазно за опстанак, или цемо се и даље бавити тривијалним стварима које медју људима праве раздор, док остајемо без природног богатства, цистог ваздуха, воде, земље, док одлазе млади, паметни и они који несто могу да уцине, док није касно! Ниста нама висе није свето!
ОДГОВОРИТЕКад си већ забринут
15.08.2021 12:03Не брини ти о томе. Распитај се па ћеш добити информацију да јесу и да су доста активни и цијењени у свијету.
Па...
15.08.2021 09:29.... не објављујте,одмах це ови лесинари да крену у сјецу да би спријецили да,, изгори" у позарима...
ОДГОВОРИТЕСиктер море
15.08.2021 09:49Тако је професоре, чувајмо наше богатство, чувајмо шуме.
ОДГОВОРИТЕСоколац
15.08.2021 10:00Ма битно је да се краде,а за Панцицеву оморику мање висе,срам их било генерација!!!
ОДГОВОРИТЕСтојко
15.08.2021 10:03Славену и екипи из сума битно је да узму рекет од пиланаса,срам их било и цитава управа лопови који се неце родити!!!
ОДГОВОРИТЕПедја
15.08.2021 10:04Е мој професоре ови студенти израсли у лопове праве,екологија им и не иде бас добро!!!
ОДГОВОРИТЕборац
15.08.2021 10:08Све док ти се не увале данасњи сумари гори су од позара.
ОДГОВОРИТЕГоран
15.08.2021 10:10Овој стоци сто руководи јавним предузецем ниста није свето!!!
ОДГОВОРИТЕСусика
15.08.2021 10:14Срам их било какви су то лопови да мјере немају
ОДГОВОРИТЕЈапа
15.08.2021 11:00Интересантно како нико од професора никад не реагује на огроман криминал у сумама, гдје се десетине милиона КМ извлаци а сума се девастира, а сад се као брину за оморику од које сумарство као привредна грана нема никакве користи. Крајње лицемјерно не зеле да се замјерају моцницима да им не ни биле угрозене њихове апаназице које им као керовима бацају.
ОДГОВОРИТЕРе Јапа
15.08.2021 12:14Интересантно је да нисте прозвали јавне тузиоце и истразне органе да се огласе против криминала, вец то тразите од професора који немају никакве везе са тим. Њихов посао је да образују младе и баве се науком, а зна се ко треба да се бори против криминала. Јос је тузније сто постоји милијарда разлога да прозовете професоре које сте ви потпуно занемарили, а кривите их за несто са цим немају везе. Треба њих питати засто не раде свој посао, засто нам млади излазе неписмени са факултета, а наука нам назадује толико да цемо ускоро бити као у каменом добу. Нека институције јуре криминалце, академска заједница има своје проблеме које треба да рјесава, и који немају никакве везе са крадјом у сумама вец са узасом у њиховим уционицама и лабораторијама.
Пензионер
15.08.2021 11:13Кад је српска мајка у питању може хеликоптер који грађани плаћају. А кад треба грађанима спашавати животе не може.
ОДГОВОРИТЕМиладин
15.08.2021 12:16Цитам коментаре и могу да казем да су на мјесту,да се не понављам све тацно!!!!
ОДГОВОРИТЕ