БиХ увезла на тоне сладоледа, а није извезла ни корнет

У току прошле године у БиХ је увезено 5.323.721,98 килограма сладоледа вриједности 25.641.668,24 КМ.

Босна и Херцеговина 07.08.2021 | 16:39

Током љетних мјесеци иначе долази до повећања увоза ледених посластица, а према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) Босне и Херцеговине, грађани ове године највише конзумирају сладолед који стиже из Хрватске, затим из Србије и Пољске.

У Управи за индиректно опорезивање БиХ истакли су да је у првих шест мјесеци ове године увезено укупно 4.255.378,03 килограма сладоледа, чија је вриједност 19.754.100,13 КМ.

“Нешто више од половине увезеног сладоледа долази из Хрватске, односно укупно је увезено 2.183.522,67 килограма укупне вриједности 9.403.695,14 КМ“, наводи  се у подацима УИО БиХ.

Након Хрватске, у првих шест мјесеци ове године највише је сладоледа увезено из Србије, и то 1.399.706,12 килограма, укупне вриједности 6.164.569,86 КМ, а слиједи Пољска са 250.477 килограма вриједности 1.444.147 КМ.

“Након Хрватске, Србије и Пољске, сладолед је у току првих шест мјесеци ове године пристигао и из Сјеверне Македоније, Мађарске, Румуније, Њемачке, Словеније, Француске, Турске, Грчке и Украјине“, подаци су Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Како се даље наводи, Босна и Херцеговина у току ове године није извозила сладолед.

У току прошле године у БиХ је увезено 5.323.721,98 килограма сладоледа вриједности 25.641.668,24 КМ.

“Босна и Херцеговина је прошле године извезла укупно 34.771,80 килограма сладоледа вриједности 187.500,60 КМ. Од овог износа највише је извезено у Бјелорусију и то 29.678,46 килограма вриједности 158.728,07 КМ. Босанскохерцеговачки сладолед се још нашао у Албанији и Великој Британији“, наводи се у подацима УИО БиХ.

У току 2019. године увезено је 5.649.670,22 килограма сладоледа вриједности 28.047.384,09 КМ, док је извезено свега 12.834 килограма сладоледа вриједности нешто више од 26.000 КМ.

Игор Гавран, економски аналитичар, истакао је за “Независне” да се с овим подацима не може видјети колики удио на тржишту БиХ чини домаћи сладолед, али да се зна и да је свакоме јасно да је мален.

“Свако ко прође кроз било који продајни објекат може видјети да је потпуна доминација увозног сладоледа. Када је ријеч о неупакованој форми сладоледа који доминира у ресторанима, угоститељским објектима и посластичарницама, онда можемо рећи да ту имамо одређени удио домаћег сладоледа, али и то је мало“, нагласио је Гавран.

Истакао је да је прије рата Босна и Херцеговина имала велику производњу сладоледа, те да се и послије покушало масовно производити, али безуспјешно.

“Потпуна доминација увозног сладоледа доминира не само код нас, него и у регији. Оно што је разлика је да у Хрватској и Србији имамо стране компаније, односно то је њихов производ без обзира на то што је власник странац. Радници у овим државама живе од производње сладоледа. Ово стање код нас је веома лоше, а одлив новца је огроман. Имамо врхунске мљекаре и јасно је да би оне могле производити квалитетан сладолед јер за то није потребна нека компликована технологија, а он је кључни производ, поготово љети“, закључио је Гавран.  

(Независне новине)