Бијељина: Младенци након 50 година грађанског брака

Да за вјенчање никад није касно показује примјер Радомира и Бојке Јовичић из Бијељине који су црквено венчање обавили на педесету годишњицу грађанског брака.

Република Српска 01.08.2021 | 19:33

Радомир и Бојка су грађански брак склопили 31. јула сада већ давне 1971. у Кладњу. Бојка је тада имала 19 година, Радомир 22. У браку су добили три сина која су им подарила петоро унучади. Бојкину жељу и потребу да брак склопе у цркви, пред Богом остварили су синови и снаје који су све организовали. 

Одржати брак дуг пет деценија није било лако, кажу Јовичићи. 

“На првом мјесту, брак одржавају дјеца, породица. Наравно да је током свих ових година било успона и падова али смо све то заједнички рјешавали. Сад може да нас раздвоји само смрт, ништа друго. Бојка ми је сада најпреча, нас двоје смо остали сами”, одговара Радомир на питање шта их је држало заједно током свих ових година.

Бојка сматра да су у браку најважнији љубав и толеранција.

“Да нема љубави не би било брака. У сваком браку има свега, доброг и лошег. Све то треба рјешавати разговором. Моји синови имају добре бракове, имам три прелијепе снаје”, каже Бојка.

Младима који се тешко одлучују на брак, а лако га прекидају Јовичићи савјетују да брак склопе и добију потомство, а да сваки проблем уз толетанцију и разумјевање рјешавају у ходу.

Радомир истиче да је брак било лакше одржати у вријеме кад су он и супруга били млади. Сад су, каже времена другачија.

“Сад је теже, ја разумијем младу генерацију. Потребно је више разумјевања. Некада су жене биле патријархално васпитане, нису радиле у фирмама, углавном су чувале дјецу. Супружници су сада равноправни, треба да помажу једно другом у кућним пословима. Треба разумјети супруге јер и оне данас раде”, објашњава Радомир.

Јовичићи поручују да не постоји проблем који се не може ријешити у двоје, те да се прије сваког исхитреног корака треба подсјетити на оно што је на првом мјесту везало двоје људи- љубав.

(БН)