Опасна нелегална експлоатација шљунка због поплава

Живимо у времену климатских промјена и глобалног загријавања. Свједоци смо бројних примјера који указују да је људски фактор главни кривац еколошких катастрофа. Стручњаци упозоравају да ће људске активности узроковати све више суша, поплава и других екстремних временских неприлика. Како се односимо према природи и шта можемо очекивати у скоријој будућности?

Република Српска 17.07.2021 | 19:42

Ово су слике које је претходних дана екипа БН телевизије забиљежила на обалама ријеке Дрине. Огромна количина смећа и разног отпада на сваком кораку. Амајлије код Бијељине, једно од највећих викенд насеља у БиХ, изгубило је сву драж због које је овдје некада врило од посјетилаца. Ријетки су они који су, упркос отпаду и неугодним мирисима, расхлађење потражили у Дрини.

“Зна и дроп да прође, угинута свиња, бик, одсијеку главу волу и окрену нама рибарима итд...” прича нам купач Војо Лукић.

“Ја сам као клинац долазио и сјећам се тих призора како су изгледали, како је све било чисто, уредно, како се окупљало хиљаде омладинаца, а погледајте данас на шта све то личи”, присјећа се Зоран Томић из Еколошког друштва “Дрина и њене обале” из Бијељине.

Ништа боља слика није ни низводно, на обалама Дрине код Павловић моста.

“Овдје велики одрон био, на овом дијелу. Дозвољен је приступ да приђемо Дрини, али нам је остављено смеће. Вода нека дође до овог нивоа, смеће оде у воду”, каже Ведрана Старчевић.

“Ово што видите, то је наша култура”, истиче Мирослав Радић и показује на гомилу смећа.

А на ово еколози кажу:

“Људи се врло тешко одричу неких ружних навика. Све се промијенило. Ми живимо у условима климатских промјена, глобалног загријавања, непредвиђених климатских услова, непогода,  вјероватно ћемо опет имати и поплава и суша”, објашњава Снежана Јагодић – Вујић, предсједник Еколошког удружења “Еко-пут” из Бијељине.

Еколози објашњавају да је законодавство у области заштите животне средине и на државном и ентитетским нивоима усклађено са насљеђем ЕУ. Међутим, људски немар јачи је од свих закона. Хаотична и неконтролисана експлоатација шљунка и пијеска из водених токова и са обала ријека широм БиХ довела је до тоталне деградације ријечних обала.

“Зашто немамо довољно шума, зашто се шуме уништавају немилосрдно, зашто се природни ресурси немилосрдно уништавају, треба тај природни материјал, шљунак одавде, али не морају експлоататори да остављају иза себе дивље депоније и уништену природу. То би требало довести у ред”, напомиње Јагодић – Вујић.

“То је од избора до избора, све већа потражња за тим … за шљунком и пијеском. Је ли тражиш новац, узимаш руду из воде. Мора Дрина промијенити свој ток и своју обалу и све. Како је кренуло, оде на другу страну, на нашој је страни неће ни бити. Кад дођеш на Дрину бићеш у Србији, а не у РС”, сматра Ведрана Старчевић, која са супругом и двоје дјеце негодује што нема природног хлада, јер је дрвеће исјечено.

“То је све људски фактор урадио. Кад су избори, пред изборе, то камиони жуњају, не можемо овдје да живимо од прашине. Овдје има преко хиљаду викендаша. Ми морамо сами да скупимо новац да би одржавали пут. Довози се најгори отпад, гума која се никада неће разградити, никад”, упозорава Зоран Томић.

Он додаје да багери обично долазе послијеподне, када престану радити инспекције. “Одвоз шљунка одавде спашава их неких 200 КМ. То бично ради “Бијељина-пут” или Додик пут”, изричит је Томић.

“Грађевински шут треба одложити на депонију тамо гдје се одлаже, а то је симболична цијена по кубику, а ми видимо сва природа загађена грађевинскоим шутом. Зашто се не поштује то”, пита Јагодић – Вујић и наглашава: “Инспекторати треба да раде свој посао озбиљније него што раде. Мислим да је то највећи проблем”.

Викендаши у Амајлијама обраћали су се петицијама инспекцији и надлежним органима, али одговора нема. Зато појединци шљункари годинама нелегално зарађују на неукротивој ријеци Дрини, што може имати несагледиве посљедице. Исто је и са непланском сјечом шуме, због које је током 2014. године само на подручју општина Лопаре и Угљевик забиљежено више од 1.500 клизишта.

“Мајевица сва исјечена, дрвеће које има дубоко коријење, које држи ту земљу, њега више нема. Мјесец дана падања кише, као што је било 2014. године и ми ћемо добити голет следећи пут, добићемо као по Херцеговини планине, стијене са мало жбуња”, опомиње Јагодић – Вујић.

Као и експлоатација шљунка, и продаја дрвета је бизнис. За сада још нико није полагао рачуне за незаконите радње, али зато трпе они који поштују законе и привређују.

Примјера ради, једно од стретшких, извозно оријентисаних предузећа “Стеко центар” из Бијељине, које производи монтажне куће и брвнаре и извози на тржиште Западне Европе, принуђено је да у недостатку домаће, увози сировину из ЕУ. Апсурдно је и да предност имају мале пилане, а не стратешка предузећа.

“Један од интересантних података је да Стеко има 4.400 одобрених метара кубних дрвета, а да смо у овој години преузели из Шума РС само 185 кубика. Још увијек је велико одлучивање дато директорима шумских газдинстава да врше расподјелу и не придржавају се критеријума, односно дидијељених колина на годишњем нивоу. Нажалост, по свој прилици постоји нелегална сјеча, постоје нека тржишта попут Косова, Македоније, Албаније, Африке и опет кажем да се да приоритет тим произвођачима, купцима који дају нереалне цијене… “, појашњава нам директор “Стеко центра” из Бијељине Миленко Стевановић

Очигледно да је код нас све на штапу и канапу. Не знамо да цијенимо оно што имамо. Играмо се са ћудима природе у којој царује безакоње, а послије кукамо због онога што нам се дешава. Учимо дјецу да у књижицама и дипломама слажу петице и десетке, док нам је култура и еколошка свијест на ниском нивоу.

(БН)