Званичници ЕУ и САД у немогућој мисији у БиХ

Замјеник помоћника америчког државног секретара у Уреду за Европу и Еуроазију Метју Палмер и директорица за Западну Европу, Западни Балкан, Турску и Уједињено Краљевство у Европској служби за вањске послове Ангелина Ајхорст тврде како нису дошли у Босну и Херцеговину (БиХ) да би понудли рјешења или пресудили у босанским несугласицама око Изборног закона (ИЗ) и "ограничених уставних  промјена", већ да би подржали напоре домаћих политичара у том процесу.

Босна и Херцеговина 06.07.2021 | 11:27

Иако су након састанка са Палмером и Ајхорст лидери Странке демократске акције (СДА) Бакир Изетбеговић и Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ Драган Човић исказали оптимизам и увјерење да су сада "знатно ближе рјешењу" за којим се већ годинама трага, чини се да су кључне разлике ипак остале.

Једни инсистирају на провођењу одлуке Уставног суда БиХ у случају "Љубић" што би, како вјерују, омогућило принцип "легитимног представљања" конститутивних народа у институцијама власти.

Други, међутим, предност дају провођењу одлука Европског суда за људска права чиме би се, како тврде, свим грађанима БиХ без обзира на националност омогућило право да буду бирани у институције власти.

Различити ставови СДА и ХДЗ-а БиХ

Након што су се Палмер и Ахорст сусрели са свима у БиХ чији би глас у вези са промјенама ИЗ могао бити од значаја, укључујући опозицију, предсједник ХДЗ-а Драган Човић казао је да се није разговарало о детаљима, али се "препознао пут којим се за веома кратко вријеме може доћи до рјешења", појашњавајући да је тај пут на трагу рјешења које су ХДЗ БиХ и Странка демократске акције (СДА) постигли приликом договора о новим изборним правилима за градске власти Мостара.

Судија Европског суда за људска права Фарис Вехабовић сматра да у овој години неће бити договора о Изборном закону.

"То се може се ишчитати из изјава појединих учесника који се и даље фокусирају на парцијалним рјешењима, на линији онога што се њима чини као добро рјешење, а не на пут који је одредио Европски суд за људска права у својим пресудама и то конкретно пресуди 'Зорнић' у којој је у ставу 43. јасно наведено да сваком грађанину треба омогућит равноправно учешће у изборном процесу без обзира на етничку припадност и да ниједна етничка група не може имати никаква посебна права", каже Вехабовић за ДW.

Опасне промјене ИЗ базиране на "искључивостима"

Чини се да је фокус актуелних разговора на измјенама ИЗ, које би се реализовале у Федерацији БиХ и не би се дотицале државног Дома народа, осим у дијелу избора чланова тог Дома из ентитета.

"Управо државни Дом народа, у којем, без икакве сумње, партиципирају искључиво припадници три етничке групе, је тијело које искључује све оне који нису припадници конститутивних народа, а који има законодавне овласти у пуном капацитету, и управо је то супротно пресудама Европског суда за људска права", напомиње Вехабовић.

Саговорник ДW упозорава да би промјене ИЗ базиране на уставним одредбама које садрже "искључивости", биле опасне, односно, водиле би у нове дискриминације.

"Такав резултат био би очито дискриминаторан јер је базиран на Уставу који садржи искључивости и посебне гаранције за најбројније етничке групе, а занемарује све који то нису", каже Вехабовић.

Незаинтересираност у Републици Српској

И док се у Федерацији БиХ "ломе копља" око кључних промјена ИЗ, у Републици Српској и не помишљају на укидање "асиметричних" рјешења, што заговарају првенствено бошњачки званичници.

Члан Предсједништва БиХ и предсједник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик поручује да се РС неће укључивати у дебату око начина бирања чланова Предсједништва у Федерацији БиХ, али да су спремни договарати се у оквирима БиХ "о свим неопходним аранжманима".

"Сматрам да Република Српска треба изаћи са новом иницијативом, а то је да предложимо да се на директним изборима бира у једној личности предсједник РС и члан Предсједништва БиХ из РС. То би допринијело функционалности", каже Додик.

Чију политику проводе Палмер и Ајхорст?

Оштре критике овога пута стижу и на рачун међународних представника  Палмера и Ајхорст, а износи их политолог и стручњак за међународне односе Златко Хаџидедић.

Он пита кога у овим разговорима представља Палмер јер, према његовом мишљењу, Палмерово дјеловање није у складу са политиком америчког предсједника Бајдена и државног секретара Антонyа Блинкена који желе напредак и јачање суверенитета БиХ.

(ДW)