Пред Шмитов долазак "Страх од нових сукоба и застоја"

Четири стручњака упозната са дешавањима на Западном Балкану рекли су за "Глас Америке" да је Шмитово именовање прилика да се поправе нека питања у Босни и Херцегоивини, али да би то могло довести и до нових проблема.

Босна и Херцеговина 04.07.2021 | 20:42

Њемачки политичар Кристијан Шмит постац́е нови међународни високи представник у Босни и Херцеговини 1. августа, наслиједивши Валентина Инцка, аустријског званичника који је ту функцију обављао 12 година. Канцеларија високог представника (ОХР) међународни је ентитет који надгледа провођење Дејтонског споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини 1995. године.

Након што је Инцко поднио оставку 27. маја, Шмита  је именовао Управни одбор Савјета за имплементацију мира (ПИЦ), тијело од 11 чланова, укључујуц́и и САД, које високом представнику пружају политичке смјернице. Против је била само једна чланица – Русија.

Четири стручњака упозната са дешавањима на Западном Балкану рекли су за "Глас Америке" да је Шмитово именовање прилика да се поправе нека питања у Босни и Херцегоивини, али да би то могло довести и до нових проблема.

“С једне стране имате високи ризик”, рекла је Мајда Руге, виша сарадница за политику у Европском савјету за спољне односе у Берлину. “Русија није пристала на одлуку управног одбора ПИЦ-а да одобри номинацију и томе се врло јасно противи”.

Руска амбасада у Босни и Херцеговини саопштила је да би именовање Шмита требало да званично потврди Савјет безбједности Уједињених нација, наводец́и на својој wеб страници да “у супротном ниједан именовани нец́е имати потребан међународно-правни легитимитет нити ц́е се сматрати високим представником”.

Савјет безбједности је 29. јуна, на захтјев Русије, одржао сједницу по овом питању. Русија је саопштила да би Савјет безбједности требало да потврди именовање резолуцијом – на коју би, иначе, Русија као стална чланица могла да уложи вето. Друге земље су се успротивиле тој идеји, напомињуц́и да је једногласна подршка Савјета пожељна, али не и правно потребна.

Како Савјет безбједности није гласао, постало је јасно да ц́е Шмит преузети функцију у августу. Као одмазду, неки се стручњаци плаше, Русија би могла да стави вето на обнављање мандата ЕУФОР-а у новембру.

ЕУФОР је војна мисија у Босни и Херцеговини која надгледа спровођење Дејтонског споразума и састоји се од око 600 војника. Савјет безбједности сваке године обнавља мандат ЕУРОФОР-у, а ако то не учини, то би могло да створи нове кризе.

“Да ли је вриједан овог ризика, заиста би зависило од тога шта ради Кристијан Шмит и од тога шта је њемачка влада одлучила да учини да би га подржала у тим напорима. Такође постоји могуц́ност да не буде промјена, да остане више по старом, што такође није мало вјероватно”, рекла је Руге.

Тања Доми, професорица у Школи међународних и јавних односа на Универзитету Колумбија у Њујорку, која је радила за мисију Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) у БиХ – рекла је да би САД и Британија вец́ требало да размишљају о томе како спријечити тај сценарио “не за мјесец дана” вец́ “сада”.

Русија се годинама залаже за затварање ОХР-а и традиционално се противи одлукама и саопштењима ПИЦ-а.

Руски амбасадор у Босни и Херцеговини, Игор Калабухов, често каже да више од 25 година након Дејтонског споразума, Босни и Херцеговини више није потребан међународни надзор. У марту је, обрац́ајуц́и се БХ новинарима у Бањалуци, рекао: “Овај институт мора бити затворен након 25 година како би све странке у Босни и Херцеговини могле имати могуц́ност да се саме договоре о будуц́ности земље”.

На том положају Русија подржава Србе, чији је политичар Милорад Додик, члан трочланог Предсједништва БиХ, често вријеђао Инцка и више пута пријетио отцјепљењем Републике Српске.

“Сви стоје около и гледају, а опет се ништа није промијенило”, рекла је Доми.

ПИЦ је 2008. успоставио такозвану “Агенду 5 + 2” – захтјеве које власти Босне и Херцеговине морају да испуне да би ОХР био укинут. Многи од ових циљева још нису постигнути, укључујуц́и јачу владавину права и расподјелу имовине између државе и осталих нивоа власти.

Стручњаци рекли су за "Глас Америке" да није право вријеме за затварање ОХР-а, а плашили су се нових сукоба и вец́ег политичког застоја што би земљу учинило још мање функционалном.

Ивана Страднер, научна сарадница са Америчког института за предузетништво у Вашингтону, рекла је да је разлог понашања Руса њихов циљ да спријече даље ширење Европске уније и НАТО-а. Русија вец́ није задовољна тиме што су се двије земље Западног Балкана, Сјеверна Македонија и Црна Гора, придружиле НАТО-у и желе да спријечи Босну и Херцеговину да учини исто, рекла је она.

У марту 2021. године руска амбасада у Босни саопштила је: “У случају практичног зближавања Босне и Херцеговине и НАТО-а, наша земља морац́е да реагује на такав непријатељски корак”.

Комплетан текст прочитајте на порталу Глас Америке.

(БН/Глас Америке)