Просјечна плата Српској није “у значајној мјери већа” него у ФБиХ

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић гостовао је 24. јуна 2021. године у програму Телевизије Канал 3 гдје је, између осталог, говорио и о економским статистичким параметрима у Републици Српској, те упоредио просјечну плату у Српској и Федерацији БиХ.

Тако је Вишковић устврдио да је просјечна плата у Српској на чијем је челу знатно већа од просјечне плате у Федерацији БиХ:

Ако кажемо, да смо већ, па ево годину дана, наша просјечна плата у Републици Српској у значајној мјери већа од просјечне плате у Федерацији. Ја не знам, не волим да се поредим, али морам, јер је све претходне године било обрнуто.

Радован Вишковић, 24. 6. 2021.

Према посљедњим доступним подацима Федералног завода за статистику, просјечна нето плата у ФБиХ у априлу 2021. године износила је 990 КМ, док Републички завод за статистику биљежи просјечну плату у Републици Српској у износу од 978 КМ за исти мјесец.

Осим априла, просјечна плата у ФБиХ била је већа од оне у Српској у још четири наврата, и то у марту 2021. (996 КМ насупрот 978 КМ), јануару 2021. (974 КМ насупрот 962 КМ), децембру 2020. (993 КМ насупрот 979 КМ), те јулу 2020. године (971 КМ насупрот 955 КМ).

Просјечна мјесечна нето плата у Српској и ФБиХ у периоду између маја 2020. и априла 2021. године приказана је у сљедећој табели: 

Међутим, плате у Српској и ФБиХ тешко је поредити, будући да је начин обрачуна другачији, односно ставке које чине нето плату нису исте у ФБиХ и Републици Српској. Наиме, у Српској нема неопорезивих дијелова плате, осим личног одбитка.

У члану 11. Закона о порезу на доходак Републике Српске се наводи сљедеће:

    (1) Доходак од личних примања су сва директна и индиректна плаћања из радног односа и обухватају: 1) исплате бруто плате и друге бруто исплате запосленом, укључујући регрес, топли оброк, плаћање прековременог рада, бонусе, накнаде и додатке на услове рада

С друге стране, члан 15. Закона о порезу на доходак Федерације БиХ, као расходе који су предмет одбитка, спомиње, између осталог, и сљедеће:

    (5) Расходи који су предмет одбитка су и: 1) годишње таксе или обавезе плаћене стручним удружењима или струковним коморама, уколико су везани уз економску активност порезног обвезника, 2) накнаде за исхрану за вријеме рада (топли оброк) запосленицима у просторијама послодавца у износу који не прелази висину утврђену посебним прописима, 3) расходи који су настали кориштењем аутомобила за обављање самосталне дјелатности порезног обвезника, укључујући гориво и одржавање аутомобила…

Како су за Истиномјер појаснили у Центру за политике и управљање (ЦПУ), због обрачуна бруто плата у Српској, од 1. септембра 2018. године, када неопорезиви дијелови плате радника попут топлог оброка, накнаде за превоз, регреса и других улазе у пореску основицу, нето плата се значајно повећала.

Са друге стране, како кажу у ЦПУ, обрачун плата у ФБиХ се није значајно мијењао, те неопорезиви дијелови плате не улазе у бруто – нето израчун.

На крају, из свега наведеног је јасно да је и поред различитог обрачуна плате, условно речено “у корист Републике Српске”, разлика у просјечним платама, према подацима из статистичких билтена Српске и  ФБИХ, није износила више од 30 пфенинга.

У складу с тим, тврдња Радована Вишковића, да је “годину дана” просјечна плата у Српској била “знатно већа“ од оне у ФБиХ, је нетачна, а због немогућности поређења износа просјечних плата у Републици Српској и ФБиХ проузрокованог методолошким разликама у обрачунавању, Истиномјер изјаву предсједника владе Српске оцјењује неутемељеном.

(Истиномјер)