Како можете у Кини добро зарадити, а ништа не радити!?

Срби који оду "трбухом за крухом" у Кину могу да зараде на многим пословима као што су предавач енглеског или фотограф. Али, велики број њих може да заради буквално не радећи ништа, тврди за МОНДО један од њих. 

"Услови за запослење су да нисте Кинез и да не говорите кинески. То је главно, а све остало зависи од фирме.  Они који лепо изгледају, нарочито у пословном оделу, манекени су, глумици или знају енглески, могу двоструко више да зараде.

Највишу цену имају мушкарци који изгледају што више западњачки, све супротно од азијата - плави су, високи, имају плаве очи, развијени су и имају бело тен. Ако не знате енглески, можете само да седите, ћутите и претварате да сте тек допутовали авионом у Кину и зарадићете више стотина долара", тврди наш саговорник.

МИ СМО ТАМО КАО "РОЛЕКС" САТ

Немања Милојевић послушао је пријатеље који су му рекли да ће у Кини брзо и лако наћи посао. Неки од њих предавали су енглески, били учитељи деци у вртићу, али било је и оних који нису радили практично ништа, а зарађивали су, тврди овај Србин.  

"Када сам дошао у мали кинески град који има око три милона становника, схватио сам да тамо има свега неколико белаца. Сви су ми прилазили на улици, сликали се са мном, смешкали се, био сам невероватна атракција. Оно што се код нас сматра престижом, аутомобил "бентли" или сат "ролекс", то је код њих 'белац'. Онда су уследиле невероватне ствари и схватио сам зашто белац тамо не мора да ради ништа", објашњава Немања Милојевић. 

РЕКАО САМ НЕКОЛИКО РЕЧЕНИЦА И ДОБИО НОВАЦ

Како каже, најпре га је група Кинеза позвала да дође на једну од прославу на отвореном, где је било присутно више од 1.000 људи.

"Рекли су да треба само да се појавим, попнем на бину, станем за микрофон и испричам неколико реченица на енглеском. Нисам могао да поверујем, али урадио сам то и изговорио неколико обичних просто проширених реченица. Добио сам невероватан аплауз, маса је била одушевљена, а ја сам добио више стотина долара за то. Заправо, нико од њих није разумео ни једну једину реч од онога што сам рекао",тврди Немања Милојевић. 

ВИСОКО ПРОФИТАБИЛАН ПОСАО - "WХИТЕ ГУY ИН А ТИЕ"

Испоставило се да је то уобичајене ствар и да Кинези добро плаћају белце који само треба да се појаве на неком догађају или претварају да су запослени у некој од кинеских компанија, каже он.

"На светском тржишту радне снаге већ неколико година тај посао се веома високо котира. Радно место зове се "Wхите Гуy ин а Тие", "Wхите Гуy Wиндоw Дрессинг", "Тхе Токен Wхите Гуy Гиг","Фаце Јоб". То значи буквално да они изнајмљују белце за потребе посла, који треба само да седе и ћуте", тврди Милојевић. 

КОМПАНИЈЕ ЗА ЛАЖНЕ ПАРТНЕРЕ БЕЛЦЕ

Кинези "изнајмљивање" белог човека сматрају добрим пословним потезом, јер њихова цена расте, што је нама невероватно, објашњава он. 

"За Кинезе то значи да компанија има добре пословне односе са западним земљама, да је престижна. Ово занимање у Кини је толико популарно да су се за то специјализовале и неке компаније које помажу клијентима да побољшају свој имиџ ангажовањем лажних запослених или партнера белаца", каже наш саговорник. 

"НИЈЕ МИ СЕ ДОПАЛО"

Ипак, према речима овог Србина, није му се допало како се односе према њему у овом послу, па је убрзо одустао и нашао "регулано запослење".

"Желели су да ме искористе на све начине. Било је неких ствари које нису биле део договора. Осећао сам се као да нисам човек, већ некаква роба и то ми се није свидело. Због тога сам одустао од свега тога и решио да радим неки нормалан посао као сви остали. Избора је највише било међу предавачима енглеског и учитељима, где се такође јако цене белци, али ипак је битно и ваше знање", каже он. 

ДОБИО НОВАЦ, СТАН, ТРИ ОБРОКА - И ВРАТИО СЕ

Енглески је све популарнији, све више се плаћа и часови се држе свуда, од вртића до фитнес центара. Осим тога, свако ко је завршио било који предмет који се предаје у школи, математку, физичко васпитање, ликовно, може да ради у Кини.

"Најбоље је када радите нешто чега у Кини нема много и у шта се не разумеју, рецимо вођење друштвених мрежа на енглеском језику. Ја сам се запослио у вртићу, предавао сам деци енглески и за то добијао 2.000 долара. С обзиром да је то било на самом почетку, био сам задовољан. Добио сам огроман стан у коме сам живео и имао три оброка дневно. Једино што ми је недостајало на крају јесте друштво и људи са којима могу да разговарам, што је на крају и био разлог због којег сам се вратио у Србију", каже за МОНДО овај Србин. 

(Мондо)