Тадић заборавила на критике ОЕБС-а и суткиње Корнер

Пред Дисциплинском комисијом Високог судског и тужилачког савјета БиХ данас  је одржана главна расправа у дисциплинском поступку против главне тужитељке Тужилаштва БиХ Гордане Тадић.

Босна и Херцеговина 26.06.2021 | 09:12

У дисциплинској тужби Тадић терете за немар или непажњу у вршењу службених дужности, односно да је свјесно занемаривала обавезе и налоге ВСТС-а да се предмети Тужилаштва распоређују у рад тужиоцима путем аутоматског система расподјеле (ТЦМС) у периоду њеног мандата на функцији главног тужиоца.

Осим тога, УДТ је терети и да је свјесно пропустила, из неоправданих разлога, да поступи у складу с одлукама, наредбама или захтјевима Вијећа.

Није било примопредаје

Испитана су три запослена у Тужилаштву БиХ, а већина питања односила се на период септембар 2016. године када је подигнута дисциплинска тужба против тадашњег главног тужиоца Горана Салиховића, који је убрзо након тога и суспендован. На његово мјесто је именована Тадић, прво као в.д., а три године након и званично као главни тужилац.

Саслушани свједоци су потврдили да Салиховић није извршио примопредају дужности, нити се након суспензије икад више појавио у овој правосудној институцији. Навели су и то да је ситуација у Тужилаштву БиХ, у смислу организације и услова рада, боља него у вријеме Салиховића.

Елма Шабета, која је узапослена у Кабинету главне тужитељке на административним пословима, изјавила је да су у то вријеме формиране двије Комисије како би се пописало затечено стање у списима.

Емил Пинкас је тренутно замјеник шефа Кабинета главног тужитеља, а потврдио је да је у вријеме Салиховића шеф Кабинета био Хасан Плех. Међутим, Салиховић је Плеха, у љето 2016. када се појавила информација о дисциплинској тужби, распоредио на друго радно мјесто, док је за шефа Кабинета поставио Пинкаса, који је ту дужност обављао око мјесец и по.

“Било ми је то изненађујуће, а брзо након тога је поднесена дисциплинска тужба против Салиховића”, казао је Пинкас.

Он је навео и то да његов однос са Плехом није функцинисао и да није био укључиван у 95 посто активности, а потврдио је и то да су у то вријеме предмети распоређивани особама који нису тужиоци.

Подсјетимо да се управо једна од тачки дисциплинске тужбе против Горана Салиховића, којем се тренутно суди у Општинском суду у Сарајеву, односила на то да је омогућио вршење дужности особама које нису надлежне за то, односно да поступајући тужиоци Мирза Хукељић и Дубравко Чампара у предметима "Павловић банке" и "Бобар банке" нису уопште водили истрагу, већ да су само потписивали документе које су раније у Салиховићевом кабинету припремали његови сарадници Хасан Плех и Емил Пинкас.

Пинкас је данас, на питања главне дисциплинске тужитељице Алене Курспахић, потврдио да је он највише био ангажован на предмету Бобар банка, као и то да је радио по овлаштењу тадашњег главног тужиоца.

Владо Адамовић, адвокат тужене Тадић, на самом почетку рочишта је тражио искључење јавности у односу на ову тачку оптужбе наводећи да је суђење Салиховићу још у току, те да би одређене ствари које се спомињу на данашњој главној расправи могле наштетити том предмету. Међутим, Дисциплинска комисија је одбила његов приједлог.

Свједокиња Сибела Тоскић, која у Тужилаштву БиХ ради као руководилац за ИКТ послове, потврдила је да се у априлу ове године почело са аутоматском додјелом предмета путем програма ТЦМС. Истакла је и то да јој Тадић никад није сугерисала да се одређеном тужиоцу додијели неки предмет.

На рачун Тужилаштва БиХ раније су стизале критике да не користе аутоматску додјелу предмета путем ТЦМС-а, о чему су поједини свједоци говорили и пред Привременом истражном комисијом за утврђивање стања у правосуђу. 

Била не била Гордана, стићи ће их правда

Гордана Тадић замолила је Дисциплинску комисију да се овај поступак што прије оконча како би Тужилаштво БиХ наставило са нормалним функционисањем.

 “Ово је монтирани процес, оне који су ово поднијели против мене, била не била Гордана стићи ће их правда”, изјавила је Тадић.

Иначе, на почетку расправе адвокат Адамовић је упитао потпредсједницу ВСТС-а Санелу Горушановић-Бутиган, која је уједно и један од чланова Дисциплинске комисије, да ли он има разлога да тражи њено изузеће будући да је присуствовала састанку с директором ОСА-е Османом Мехмедагићем.

Она је потврдила да је у згради ВСТС-а одржан састанак, али да га је она напустила након што је Мехмедагић почео причу у вези одређених дисциплинских поступака.

“Упозорила сам да сам чланица дисциплинске комисије и да не могу о томе разговарати. Предсједник ВСТС-а Халил Лагумџија казао је да је најбоље да напустим састанак због евентуалних негативних конотација”, казала је Горушановић-Бутиган.

Након што је чуо образложење, адвокат Адамовић је одустао од захтјева за њеним изузећем.

Честе критике на рачун Тужилаштва БиХ

Тадић је, између осталог, навела и то да се против ње води дисциплински поступак због тога што Тужилаштво БиХ ради на предметима високе корупције и организованог криминала. У овој години су, подсјетимо, подигли оптужницу у предмету Респиратори, а при крају је и истрага у случају Џенан Мемић.

Међутим, не треба заборавити посљедњи извјештај Мисије ОЕБС-а у БиХ из 2020. године симболичног назива “Трећи годишњи извјештај о одговору правосуђа на корупцију: Синдром некажњивости”. 

Резултати до којих је Мисија дошла су запањујући - у 2019. години Тужилаштво БиХ није подигло ниједну оптужницу у предметима високе и корупције средњег нивоа. 

Њихов рад је оцијењен - испод сваког прихватљивог стандарда. 

Колико се Тужилаштво БиХ бави предметима корупције говори и податак да је у 2019. била само једна осуђујућа пресуда и то са условном осудом, и једна ослобађајућа. 

У прошлој години подигли су, према подацима са Детектор.ба, свега 12 оптужница против 22 особе које се терете за коруптивна кривична дјела, од чега је више од половине подигнуто у децембру. Укупна прибављена корист, у тим предметима, кретала се углавном од 40 еура до 15.000 КМ.

Рад Тужилаштва БиХ на предметима високе корупције критиковао је и њемачки правни стручњак Реинхард Приебе.

“Посебни одјели у Тужилаштву БиХ и Тужилаштву Републике Српске постоје али не постижу било какве резултате у предметима на високом нивоу”, закључио је крајем 2019. у Бруxеллесу када представио свој извјештај о стању у бх. правосуђу.

Критике суткиње Корнер

На рачун Тужилаштва БиХ прошле године су стизале и критике везано за рад на предметима ратних злочина.

Суткиња Јоанна Корнер је у свом посљедњем извјештају у септембру 2020. указала на проблеме да Тужилаштво БиХ подиже оптужнице против лица за које се зна да нису доступна правосудним органима у држави, односно против особа које се већ налазе на издржавању дуготрајне казне затвора за ратни злочин.

Суткиња Корнер је у свом прошлогодишњем извјештају закључила да Тужилаштво БиХ није направило напредак у раду на предметима ратних злочина, те да Гордана Тадић, која је у вријеме прављења раније извјештаја руководила Одјелом за ратне злочине, није унаприједила рад Тужилаштва, те да је дошло до пада квалитета рада на истрагама и подизањима оптужница за ратни злочин.

Гордана Тадић требала би пред Дисциплинском комисијом бити саслушана на рочишту планираном за 12. јули, док ће на наредном заказаном за понедјељак 28. јуни бити предочени материјални докази.

(зурнал.инфо)