Пандемија у БиХ смањила промет у е-трговини

Стање дигитализације у Босни и Херцеговини је веома лоше, а земља заостаје како за земљама Европске уније, тако и за земљама у региону.

Босна и Херцеговина 20.06.2021 | 10:14

Ово се констатује у Студији дигиталне трансформације компанија у БиХ коју је израдило Удружење за дигиталну трансформацију у Босни и Херцеговини уз подршку Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит (ГИЗ) ГмбХ и Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ) СР Њемачке.

Иако дигиталне технологије трансформишу глобалну економију, Босна и Херцеговина још увијек није искусила све развојне благодати дигиталних технологија, попут инклузивног и одрживог раста, као и побољшаног управљања и брзе испоруке услуга.

Босна и Херцеговина је суочена са ризицима спорог или лошег усвајања ових иновација што може имати лоше посљедице за индустрије, владин сектор и појединце, односно државу у цјелини, додаје се у извјештају.

Кроз анализу дигитализације пословања кориштењем четири основна индикатора - електронска размјена информација, друштвени медији, велики подаци – биг дата, и облак – цлоуд, у студији се закључује да се Босна и Херцеговина налази на зачељу љествице међу европским земљама.

Према изнесеним подацима у студији, у БиХ је у 2020. години 19% предузећа вршило продају путем Интернета и тако остваривало најмање 1% промета.

Стање пандемије допринијело је повећању броја средњих предузећа у БиХ која продају онлине, док мала предузећа нису била толико успјешна у прилагођавању новонасталој ситуацији. Укупан промет средњих предузећа од продаје путем е-трговине у 2020. години у БиХ је износио 9% прихода, а малих предузећа 5 посто прихода.

"У БиХ је дошло до пада промета од е-трговине у 2020. Интересантно је да у анализи процента предузећа која остварују бар 1% прихода од е-трговине БиХ није била на зачељу табеле, док то није случај када је у питању вриједност продаје. Ово указује на то да је вриједност трансакција од е-трговине у БиХ мања него у неким другим државама", наводи се у студији.

БиХ је, међутим, посљедња на листи по проценту предузећа која врше куповине путем Интернета, али је боље рангирана у прекограничној електронској продаји гдје је заступљеност малих предузећа 9%, а што је изнад просјека ЕУ 27.

Нажалост, БиХ је земља с најмањим бројем предузећа која користе неку од цлоуд услуга (хостинг базе података предузећа, рачуноводствене софтверске апликације, ЦРМ софтвер, компјутерска снага). У БиХ, само 9% предузећа користило барем једну цлоуд услугу, док се нпр. у Финској, ради о чак 75% предузећа.

Када су у питању предузећа која анализирају велике податке из било којег извора података, у БиХ је таквих 5 посто.

Мали је и процент предузећа која користе два или више друштвена медија као што су друштвене мреже, пословни блог или микроблог, wеб странице за размјену мултимедијалних садржаја, алати за размјену знања засновани на wикију. Када је у питању кориштење друштвених медија (2+), БиХ се поново налази на самом зачељу табеле. Наиме, 14% предузећа користе бар 2 друштвена медија (тј. имају кориснички профил, рачун или корисничку лиценцу). Иза БиХ се налазе Мађарска, Бугарска и Румунија.

У БиХ, 24% предузећа имају интегрисане интерне процесе (ЕРП софтверски пакет за размјену информација), због чега је земља позиционирана на самом дну европских земаља када је у питању овај индикатор. Само у четири земље Европе се ради о мањем постотку предузећа.

У студји се наводи да је потребна бржа и боља реакција регулатора и свих државних и ентитетских нивоа како се не би успоравао односно заустављао технолошки напредак.

"Законодавац треба уложити додатне напоре и радити на унапрјеђењу регулативе везано за примјену дигиталног потписа, кориштење цлоуд услуга, заштиту личних података, приступе регистрима података и слично, а све с циљем усклађивања регулаторног оквира са свјетским трендовима", наводи се, између осталог, у студији.

(Индикатор)