Хиљаде отказа за конобаре, куваре, собарице

Угоститељство и туризам су сектори најтеже погођени корона кризом, али нико нема поуздане и потпуне податке о томе колико је конобара, кувара, рецепционера и собарица у БиХ, од марта прошле године остало без посла.

Босна и Херцеговина 19.06.2021 | 20:03

Хиљаде радника у овој бранши су за систем невидљиви, јер су и прије пандемије радили на црно. 

Уз то, поједине корона мјере свједоче да су функционерима на власти често пречи интереси одабраних бизнисмена, него спасавање радних мјеста.

На то је указало и Удружење сарајевских угоститеља, тврдећи да их је и кантонална и федерална влада, усред кризе, оставила на цједилу.

– Помоћ за уплату доприноса и исплату минималних плата конкурсима је понуђена свим браншама, осим угоститељима. Из федералног буџета је подијељено 30 милиона КМ, и то нетранспарентно и по чудним критеријумим. Неки хотели и агенције, који немају ни два запослена, добијали су и до пола милиона марака, а ми ништа, иако угоститељи пуне буџет и запошљавају највише радника – тврди потпредсједник овог удружења Амар Трбовић.

Када је прољетос уведен нови локдаун, Трбовић, који је власник два локала у Сарајеву, ставио је кључ у браву и отпустио све раднике.

– Дуго сам се борио, вјеровао држави, чак сам планирао повећати број запослених, али ове године нисам добио ни марке за плате и доприносе. Једноставно, нисам имао куд – каже Трбовић за Српскаинфо.

Додаје да је недавно вратио раднике и обновио посао, надајући се „каквој таквој љетњој сезони“. 

Пропао посао са крофнама

Професор кулинарства, Предраг Тошић, није се могао изборити са изазовима кризе.

Са пуно ентузијазма и позамашним кредитом он је, заједно са супругом, покренуо мали породични бизнис за производњу крофни.

Због короне Тошићи су још прошлог прољећа отпустили троје, од укупно деветоро запослених. Ни ове године није им кренуло на боље, па су на крају морали отпустити и сами себе и затворити радњу.

– У корона кризи је тешко опстати, поготово јер су и пекаре и продавнице почеле продавати крофне, а народ је осиромашио, па штеди сваку марку – каже Тошић.

Пријављени на пола радног времена

Често су угоститељски и туристички радници пријављени на пола радног времена, иако у стварности раде по осам, 10 или чак 12 сати.

Тако „на банку“ добију пола минималца, што у Српској износи 260, а у Федерацији БиХ 203 КМ. Дио који би требало да добију „на руке“ касни, или се мјесецима не исплаћује.

– Тако је било и прије короне, сад је још горе. Уговоре потписујемо сваки мјесец, значи увијек нам отказ виси над главом – каже млади конобар запослен у кафићу у једном малом мјесту на истоку Републике Српске.

Свадбени салони су били затворени мјесецима, а у сваком од њих викедном радило је најмање десетак радника, којима су ти повремени послови били једина шанса да зараде коју марку, како би преживјели.

Ипак, нико у БиХ не зна колико је тачно радника у области туризма и угоститељства остало без посла или без повремених радних ангажмана.

Званичне статистике су парцијалне, поготово што у овој бранши ради велики број „невидљивих“ радника, који нису пријављени и нема их ни у једној евиденцији.

Јасне податке немају ни синдикати, јер у овој бранши радници најчешће нису синдикално организовани.

Изгубљено 20.000 радних мјеста

– Економски експерти процјењују да је због ковид кризе у БиХ изгубљено најмање 20.000 радних мјеста. Вјерујем да су међу отпуштенима најбројнији управо радници у угоститељству и туризму – сматра Мерсиха Бешировић.

У Републици Српској удружења и синдикати процјењују да је без посла у од марта прошле године остао око 2.000 угоститеја и туристичких радника.

Мада БиХ није нека туристичка сила, значајан број грађана зарађује хљеб управо у угоститељском и туристичком сектору.

Према Агенцији за статистику БиХ, уочи корона кризе у овој бранши је, званично, било запослено више од 43.000 радника.

Дода ли се томе „сива бројка“, односно армија конобара, кувара и помоћних радника који раде на црно или обављају повремене послове, те сеоска домаћинства и породице које издају апартмане, процјењује се да је број оних који су, до марта прошле године, живјели од туризма и угоститељства био бар дупло већи.

Када је у питању само број званично запослених, дакле пријављених радника, за годину дана, од марта 2020. до марта 2021.  у БиХ у овој бранши је, према Агенцији за статистику, изгубљено око 7.700 радних мјеста.

Синдиклаци, међутим, тврде да је у стварном животу ситуација много гора, јер су се први на „на одстрелу“ нашли непријављени радници, а затим они који су радили на одређено.

Горан Савановић, предсједник Синдиката трговине, угоститељства и туризма РС, тврди да је парадоксално што су управо послодавци, који нису пријављивали раднике, често били најгласнији када су се нашли у проблему због корона пандемије. 

(Српскаинфо)