Грађани плаћају високу цијену власти, незнање није случајно

Економиста и бивши амбасадор у Бриселу Драшко Аћимовић у медијима је још почетком априла најавио да ће БиХ добити кредит од ММФ у СДР у износу преко 500 милиона КМ и управо је то потврђено.

Република Српска 13.06.2021 | 10:13

Одобрена је сума од 585 милиона КМ. Предсједник Владе РС Радован Вишковић рекао је да је ММФ спреман да без икаквих почетних услова већ у септембру Босни и Херцеговини да 300 милиона евра.

"Нажалост, власти то до неки дан нису ни знале, јер се по обичају баве само посљедицама, а не узроком. Онда су дали још низ незрелих, бесмислених изјава, да покажу да незнање није случајно", каже Аћимовић за Српскаинфо.

Подсјећа да је савјетовао и да се узму велике количине нафте када је 20.4.2020. године дијељена бесплатно, јер произвођачи нису имали гдје да је складиште због кризе у свијету.

"Ми смо имали могућност да попунимо државне резерве и да подијелимо нафту људима, као помоћ у пандемији, али ту власт није имала лични интерес и то је било игнорисано. Зато грађани сада плаћају овакву високу цијену", тврди Аћимовић.

Шта је то СДР?

Он објашњава да СДР  има у првом реду улогу обрачунске јединице унутар ММФ, али и неких других међународних организација. Алоцира се државама чланицама према њиховим квотама у ММФ-у.

Укупно алоцирани износ СДР-а представља потенцијална потраживања према валутама држава чланица ММФ, које држатељи СДР-а могу активирати било слободним договором с осталим чланицама или пак тако да државе са снажним вањским позицијама по налогу ММФ купе СДР-ове од чланица са слабијим вањским позицијама уступајући им протувриједност у конвертибилној валути.

Вриједност СДР-а након пропасти златно-девизнога стандарда почела се одређивати омјером према корпи водећих свјетских валута. БиХ је добила из своје квоте тих 585 милиона на основу тога што је донесена одлука још у априлу да се повећа квота за све земље два пута.

"Ово није ни класични „станд бy“ аранжман који се прави за кредите са ММФ у којима земља треба да испуни неке од реформских одлука важних за државу којој се кредит одобрава ( за сваку државу другачије) и ово није кредит такозване “брзе помоћи” без услова, који је БиХ добила на почетку пандемије у износу од 330 милиона евра и који је требао циљано бити потрошен на здравствени систем у вријеме пандемије", објашњава Аћимовић.

Напомиње да представници власти нису  показали међународним кредиторима да су средства брзог кредита утрошеног за здравство завршили у здравству.

"Великим аферама и енормним криминалом на рачун здравља грађана показали су да им се не може вјеровати нити у будућности рачунати на њих", изјавио је Аћимовић за Српскаинфо.

Међутим, додаје он, овај СДР кредит није повезан с тим проблемима и њега свака земља добија аутоматски, да послужи за стабилност Централне банке.

"Ако ЦБ одлучи да има довољну висину стабилности, она може некој од земаља тај кредит дати као гаранцију и кроз нпр. противвриједност у еврима искористити га циљано за набавку вакцина, опреме за здравство, побољшање здравственог сектора и друго, јер су зато средства и удуплана да се помогне државама у пандемији", каже Аћимовић.

Криминал и корупција

Власти у БиХ тражиле су трогодишњи проширени аранжман (Еxтендед Фунд Фацилитy—ЕФФ) у вриједности од близу 1,5 милијарди КМ.

Аћимовић истиче да велики кредит који власт жели да добије у износу од 1,5 милијарди КМ захтијева реформе које су вазне за сузбијање криминала и корупције ( БиХ је по званичној статистици друга у Европи по криминалу и корупцији) и сигурно неће бити одобрен без услова.

"Ускоро ће се неки од људи који су повезани с криминалом у јавним набавкама наћи на црној листи Америке и ако се примјени кауза Магнитски, по којој се тренутно санкционишу у Бугарској бизнисмени, онда ће неки од бизнисмена блиских власти у Републици Српској и Федерацији БиХ остати без незаконито стечене имовине и бити процесуирани. Очекује се да ће се неки појавити као заштићени свједоци против политичара који су били организатори криминалних радњи. Криминал и корупција су главне теме када се прича о политичарима у БиХ било гдје у свјетским институцијама и свима је јасно да је њихов лажни “нациопатриотизам” послужио за пљачку БиХ у невјероватним размјерама", закључио је Аћимовић.

(Српскаинфо)