Хоће ли вакцина постати улазница за масовне догађаје?

Сестре Тамара и Ивана Марковић до пре неколико недеља биле су одушевљене када са неколико пријатеља оду на Савски кеј и пусте музику на телефону.

Свијет 04.06.2021 | 18:20

„Замишљале смо као да смо на неком фестивалу напољу, понеле би ћебе и пиће и некако уживале”, каже Тамара за ББЦ на српском.

Овог лета, пак, фестивал неће морати само да замишљају јер увелико планирају да оду на Егзит у Новом Саду, а градоначелник Новог Сада Милош Вучевић потврдио је да ће фестивал ове године бити одржан од 8. јула.

„Одржавање Егзита бити симбол победе Србије над пандемијом”, рекао је Вучевић.

И љубитељи спорта моћи ће да трче улицама Београда јер ће Београдски маратон, после прошлогодишњег одлагања, ове године бити организован – у недељу, 6. јуна.

„Овогодишњи Београдски маратон биће потпуно другачији од свих претходних”, кажу за ББЦ на српском организатори маратона.

„Наравно, биће у складу са мерама које се примењују у Србији за заштиту становништва од пандемије, као и по протоколима других организатора сличних догађаја који су већ одржани у свету”.

Чека нас и лето у Србији препуно догађаја – од журки на сплавовима, преко потенцијалних свадби и весеља до великих манифестација.

Ипак, поједини организатори имају посебне услове које посетиоци морају да задовоље како би уопште присуствовали догађајима.

„За организовање великих фестивала морамо да имамо вакцинисано бар 50 одсто младих људи”, упозорио је члан Кризног штаба за одбрану од корона вируса доктор Бранислав Тиодоровић.

За сада, међутим, Србија није ни близу тог броја вакцинисаних међу млађима.

У жељи да побољшају одзив млађих на вакцинацију, организација Уједињени фестивали Србије, коју предводе Егзит, Бир фест, Арсенак фест, Лав фест и Нишвил, покренула је националну кампању.

Тако ће услов за улазак на неке фестивале бити један од четири принципа: давања на увид потврде о вакцинацији, потврде о поседовању антитела, негативног ПЦР или антигенског теста.

Прво трчање, па онда журке
Никола Радивојевић из Београда трчао је последња три полумаратона, а опробао се и у региону.

Од почетка увођења карантина у марту 2020. године, марљиво је тренирао, па и код куће.

„Када смо били закључани прошле године, радио сам вежбе снаге у стану, а чак сам и трчао уз степенице по згради”.

Отказивање прошлогодишњег маратона му је тешко пало јер каже да се тркач „припрема месецима за тај дан када ће изгурати свој циљ, независно од времена које ће постићи”.

„Није важна та медаља због ње саме, али је доказ да сам успео у нечему што сам намерио”, додаје он.

Одушевљен је био када је чуо да ће ове године моћи да трчи улицама на 34.Београдском маратону који ће бити одржан под слоганом Без баријера.

Ипак, програм ће бити измењен због пандемије.

Уместо у уобичајених 10 часова, трка ће почети у осам ујутру јер је датум маратона претходно померен, па ће бити топлије него иначе.

„Први пут у историји Београдског маратона нећемо имати Трку задовољства, која је и најмасовнији део овог догађаја”, кажу организатори за ББЦ на српском.

„Нећемо организовати ни Дечији маратон као уобичајену најаву за Београдски маратон.

Неће бити ни Паста партија и сличних пропратних активности које су биле саставни део Београдског маратона, а овом приликом могле би да буду ризична места и активности на којима се окупља већи број људи, додају организатори.

Кажу да да ће највећа новина заправо бити „етапно стартовање учесника у маратону и полумаратону – односно у одговарајућим временским размацима са групама учесника”.

То је још једна од епидемиолошких мера.

„Сви учесници добиће информације и стриктна упутства како да се понашају пре стартне трке, током такмичења, као и по завршетку самог догађаја”, додају из Београдског маратона.

„Једна од битних мера биће да све време поштују физичку дистанцу”.

Уместо очекиваних 10.000 учесника у полумаратону и маратону стартоваће укупно око 5.000 тркача.

Нажалост, кажу организатори, неће бити ни учесника из иностранства, а било их је пријављено више од 3.500 из око 70 земаља света.

Фестивали су поново у игри

Петроварадинска тврђава биће отворена од 8. до 11. јула када ће угостити неке од светских музичких звезда.

Ипак, да би ушли на Егзит, посетиоци ће морати да поштују одређена правила.

Сањин Ђукић из Егзита за ББЦ на српском каже да је „направљен протокол који је у складу с најновнијим научним студијама спроведеним на неколико тест догађаја у Немачкој, Великој Британији, Шпанији, Холандији и другим земљама”.

„Резултати студија показују да, у случају ограничења уласка на концерте и фестивале на оне који су вакцинисани, који су прележали Ковид-19, који покажу негативан резултат на ПЦР или антигенском тесту, ризик од ширења заразе је готово занемарљив и далеко мањи од других места окупљања”, објашњава Ђукић.

Зато, да би могли да уживају у фестивалу, посетиоци морају да имају доказ о вакцинацији, негативан ПЦР или антигенски тест или доказ да су прележали корона вирус.

Овај протокол је, додаје он, добио позитивно мишљење Градског завода за јавно здравље Београда и кључних епидемиолога укључених у рад Кризног штаба.

„Овај документ учиниће фестивале и концерте најбезбеднијим местима у Србији, далеко безбеднијим од других места окупљања која немају наведена ограничења”, тврди Ђукић.

Организатори верују да ће „највећи број публике бити из Србије, а све ће зависити од мера које буду важиле у наредном периоду”.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је рекао да ће „посетиоцима из земље и света биће омогућен брз антигенски тест по веома повољним ценама, у посебно организованој зони у непосредној близини фестивалских капија”.

Крагујевчани и сви заинтересовани моћи ће од 24. до 26. јуна на Арсенал фест у Крагујевцу, док ће Лав фест у Врњачкој Бањи бити одржан од 5. до 7. августа, уз поштовање истих епидемиолошких мера и услова.

Ни Нишлије и љубитељи џеза неће остати без фестивала, а мере ће зависити од епидемиолошке ситуације.

Фестивал џеза Нишвил требало би да буде организован од 6. до 15. августа.

„Нишвил се припрема апсолутно као да ће фестивала бити без икаквих ограничења”, рекао је директора фестивала Иван Благојевић.

Благојевић је позвао младе људе из целе Србије да се вакцинишу „како не би морали августа да спроводе ригорозније мере на улазу”.

„Надамо се да ће то све бити на нивоу мерења температуре, ношења маски и оно нешто што је пракса, али у затвореним просторима”, додао је Благојевић.

Постоји могућност да ће, додаје он, столице бити постављене на два метра растојања.

Поред Нишвила, у овом граду се очекује још неколико масовних догађаја, које организује Нишки културни центар.

Београд одговора: На пиво у зависности од епидемиолошке ситуције
Ни пивопије можда неће овог лета морати да пропусте омиљени фестивал.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић потврдио је крајем априла да ће Бир фест сигурно бити одржан ове године, саопштио је градски Секретаријат за информисање.

Весић је нагласио да ће бити поштоване мере које тада буду на снази.

„Важно нам је да се полако враћамо нормалном животу, а вакцинација је управо пут за тај повратак”, истакао је он.

Ипак, из Секретаријата Београда за ББЦ на српском кажу да ће „Бир фест, као и све остале манифестације од значаја за Београд, бити одржане током лета у зависности од епидемиолошке ситуације”.

Додали су да ће у складу са тим „организатори фестивала и манифестација одредити датум одржавања, број учесника и публике”.

„Манифестација је по просечној посети највећи пивски фестивал у југоисточној Европи”, кажу из Секретеријата.

„За пет дана колико иначе траје, фестивал посети више од 500.000 људи.

Од 2006. до 2019. године, манифестацију је посетило више од осам милиона посетилаца који су уживали у више од 750 бесплатних музичких наступа и дегустацији више од 450 брендова пива”.

Свадбе и весеља

Тамара и Ивана имају заказану свадбу код пријатеља за крај агвуста.

„Све је било организовано за ово пролеће, али су, због епидемиолошких мера, све морали да помере”, каже Тамара за ББЦ на српском.

„Надам се да ће овога пута успети”.

Епидемиолог и члан Кризног штаба Бранислав Тиодоровић је за РТС 1. јуна рекао да је „тешко одговорити на питање када би могле да буду оранизоване свадбе и весеља”.

„Одговор не може бити другачији од тога да пратимо кретање новозаражених”, рекао је он.

„Наше болнице се празне, прелазе у нормалан рад, значи да смо на добром путу, то значи да ће нам две ковид болнице, Батајница и Крушевац, примати болеснике ако се буду појавили”.

Додаје да ће ситуација бити јаснија половином јуна и да треба пратити број нових случајева.

На седници Кризног штаба 31. маја одлучено је да ће угоститељским објектима рад бити продужен до поноћи, а киосци ће моћи да раде неограничено.

Продужен је и рад биоскопа, па ће последња пројекција бити од 23 сата.

Ивана је крајем маја била на журци на београдским сплавовима и каже да није било никаквих посебних мера.

„Гужва је била огромна, људи су баш жељни провода”, каже она.

„Нико није носио маске, али сам се ја трудила да се будем за нашим столом и не мешам се са другим људима.

„Некако ми је то још превише излагања”.

Слично поручују и организатори концерата.

Тако, на пример, организатори концерта Масима Савића, који би требало да буде одржан крајем јула на стадиону Ташмајдан, кажу да ће моћи да присуствује ограничен број људи, уз поштовање свих епидемиолошких мера и препорука.

 

Услов за фестивале: „Мотивација младих”

Према речима епидемиолога Бранислава Тиодоровића, и организатори фестивала мораће ипак да прате развој ситуације.

„За организовање великих фестивала морамо да имамо вакцинисано бар 50 одсто младих људи”, каже Тиодоровић.

„Око 20 одсто за људе од 18 до 35 година није довољно”.

Уколико се половина младих вакцинише, каже члан Кризног штаба, „може се очекивати да сви наши фестивали стварно буду отвореног типа за оне вакцинисане, ПЦР негативне или са антигенским тестом”.

„Ако будемо искористили ове дане пред нама да се млади вакцинишу, имаћемо тај резултат”, наводи Тиодоровић.

Додао је и да 15 градова већ има испуњену квоту од 50 одсто вакцинисаних, а десетак градова је на том путу.

„Млади морају да имају интерес који треба разумети, треба схватити да њима треба друга мотивација – лепши, комотнији живот, уживање у музици и природи”, додао је Тиодоровић.

Потписници иницијативе Спасимо музику, међу којима су организатори највећих фестивала у Србији, поручили су да „нису на супротстављеним странама са члановима Кризног штаба”.

„Имамо у исти циљ као и целокупно друштво – борбу за јавно здравље кроз повећање броја вакцинисаних како би се што пре вратили нормалном животу”, пише у иницијативи.

„Велика Британија је још пре три месеца одредила 21. јун као датум потпуног отварања земље и повратак манифестација.

„Сврха овако дугорочног планирања је, између осталог, повећање оптимизма и мотивације како би цело друштво, а пре свега млади, дали допринос у остварењу заједничког циља кроз придржавање мера и вакцинацију”.

Додају да је „најава могућности организовања концерата, фестивала и журки део те визије и део је кампање за вакцинацију усмерену према младима”.

(ББЦ)