Рафинерија нафте Брод тужила Министарство финансија Српске

– Рафинерија нафте Брод платила је прошле године 1,4 милиона КМ дуга за порез који је Пореска управа РС утврдила још 2017. године, али је истовремено тужила Министарство финансија РС које је одбило жалбу на рјешење ПУРС.

Република Српска 02.06.2021 | 10:11

Рјешењем Пореске управе РС у 2017.години утврђено је да рафинерија није платила 1,6 милиона КМ по основу пореза на добит. Након жалбе Мнистарству финансија РС предмет је враћен ПУРС на поновни поступак.

У поновљеном поступку ПУРС је утврдила за пола милиона КМ мању обавезу, односно 1,1 милион КМ, али се рафинерија и на то рјешење жалила.

Министарство финансија је овај пут одбилло жалбу, након чега је Рафинерија нафте Брод лани платила 1,4 милиона КМ са каматама.

Међутим, у овом предузећу се и даље не мире са рјешењем Пореске управе и чињеницом да им је жалба одбијена, те су пред судом покренули спор, открива ревизорски извјештај овог предузећа.

Независна ревизорска „Делоитте“ кућа се уздржала од мишљења о финансијским извештајима рафинерије, што је најгора ревизорска оцјена, уз образложење да нису били у стању да прибаве довољно адекватних доказа да обезбиједе основу за мишљење.

Управа рафинерије без плана о наставку рада

Између осталих разлога за то, ревизори су навели да је стална имовина друштва исказана у нето износу од 669,9 милиона КМ те да, иако постоје индикатори обезвређења сталне имовне, друштво није извршило детаљну анализу обезврјеђења њене вриједности.

„Нисмо били у могућности да се увјеримо у вриједност сталне имовине, те њеног обезвређења, као ни у вриједност билансних позиција повезаних са сталном имовином, ревалоризационих резерви, одложених пореских обавеза, губитка до висине капитала, трошка амортизације и одложених пореских прихода“, навели су ревизори.

Подсјећајући да Рафинерија нафте Брод не ради од 2018. године након хаварије на производним погонима, ревизори су истакли да до дана састављања финансијских извјештаја, редован пословни процес није настављен, нити је руководство друштва презентовало пословни план у којем се утврђује почетак редовног пословног процеса.

Штета узрокована хаваријом 3,8 милиона КМ

У извјештају је наведено да штета узрокована хаваријом износи 3,8 милиона КМ. Такође, процијењено је да је за санацију настале штете потребно пет милиона евра, али до краја извјештајног периода још се нису стекли услови за поновно покретање производње, а друштво ће наставити пословање уз финансијску и другу подршку матичне компаније и других повезаних правних лица.

Навели су да је у прошлој години имала пословни губитак од 48 милиона КМ, док су јој краткорочне обавезе веће од обртне имовине за 112 милиона.

„Акумулирани губитак друштва на крају прошле године је износио 663,7 милиона КМ, нето добитак текуће године 71,7 милиона. Способност да настави пословање у складу са принципом временске неограничености зависи од континуиране финансијске подршке матичног друштва ’Зарубежњефт’“, навели су ревизори.

У извјештају је истакнуто и да је „Зарубежњефт“ доставио писмо подршке рафинерији у којем се обавезао да јој пружи сву неопходну финансијску подршку у периоду од 12 мјесеци од датума приложених неконсолидованих финансијских извјештаја, као и да неће ликвидирати рафинерију у периоду од 12 мјесеци, како би наставила са својим редовним пословањем.

Дугорочне кредитне обавезе скоро пола милијарде КМ

Ревизија је објелоданила и да је рафинерија исказала 17,5 милиона КМ дугорочних резервисања за санацију одлагалишта отпадног материјала (“гудрон”) насталог у процесу прераде сирове нафте у ранијим периодима, а да до дана састављања финансијских извјештаја, санација одлагалишта није реализована, иако је рок за завршетак био крај 2020.

Такође, указали су и да дугорочне обавезе по основу примљених кредита износе готово пола милијарде, односно 468,6 милиона КМ те да се ради о кредитиима који су одобрени од стране матичног друштва и повезаног правног лица које дјелује заједно са матичним друштвом.

„Анексима уговора током прошле године, измијењене су одређене кредитне одредбе и то камтне стопе и валутне клаузуле кредита. Друштво је приликом признавања анексираних кредитних обавеза у другој валути, остварило позитиван ефекат од 3,4 милиона КМ и евидентирало га корист прихода од позитивних курсних разлика, умјесто на позицијама осталог капитала. У складу са тим, нето добитак, би требао бити мањи, а остали капитал већи за 3,4 милиона“, наводи се у извјештају.

(Цапитал)