Закон о ПДВ-у за игре на срећу отвара пут црном тржишту

Често се у јавности манипулише тиме да приход приређивача представља читаву добит, а заправо је профит од цијеле уплате свега око 8 одсто, дакле неколико десетина пута мањи од оног који се износи у медијима. А, најављује се повећање пореза од око 150 милиона КМ

Босна и Херцеговина 25.05.2021 | 15:20

Представнички дом Парламента Босне и Херцеговине одбио је да по хитном поступку разматра приједлог СДА о измјенама Закона о ПДВ-у, јер је он у потпуној супротности са европским регулативама, које јасно говоре да игре на срећу не могу бити у систему ПДВ-а.

СДА тврди да би усвајање овог приједлога донијело још око 150 милиона КМ у буџет, а заправо је немогуће да се очекује било каква добит за буџет, јер би милиони отишли на црно тржиште и игре би се пребациле на стране сајтове за клађење. 

Такође, говори се о “милионском профиту” приређивача и износе се потпуно нетачне информације да је само у 2019. приход био баснословних 250 милиона КМ?! То је потпуно обмањивање јавности, јер се ствара слика да је приход компанија из ове индустрије исто што и зарада… 

Често се у јавности манипулише тиме да приход представља читаву добит, а заправо је профит приређивача од цијеле уплате свега око 8 одсто, дакле неколико десетина пута мањи од оног који се износи у медијима. 

Укупан нето профит СВИХ приређивача игара на срећу у Федерацији је у 2020. износио 51.247.827 КМ, што је и много мање у односу на претходне двије године:

2018. – 81.095.300 КМ
2019. – 69.288.845 КМ

Овај приједлог о измјенама Закона о ПДВ-у већ су осудили многи економски аналитичари, наводећи да сматрају како он служи само у сврху политичких препуцавања, а не реалне процјене, јер је потпуно беспредметна расправа о томе да буде уведен ПДВ и за ову дјелатност.

Директива ЕУ (2006/112/ЕЗ) од 28.11.2006. о заједничком систему пореза на додану вриједност у члану 135. и члану 136. јасно исказују које трансакције не могу бити у систему ПДВ-а: осигурање, кредити, банкарске гаранције, дионице, вриједносни папири, фондови, поштанске марке, клађења, итд, из простог разлога јер је немогуће одредити додатну вриједност. 

Овакви брзоплети и непромишљени потези могу да угрозе читаву индустрију која обезбијеђује економску стабилност и 5.000 радних мјеста и сасвим је добро регулисана постојећим законима.

Приређивачи годишње уплаћују милионске износе у државни и буџете локалних самоуправа, а плаћају и ПДВ на робе и услуге које узимају од добављача – само прошле године чак 15 милиона КМ. Приређивачи су уплатили и 100 милиона КМ за порезе на уплате, добитке, доприносе и остала јавна давања…

(БН)