Србија мора сама против свих: САД пушта Европу да тоне

Наставак дијалога Београда и Приштине све неизвеснији, а компромисно решење на којем Србија инсистира не налази на разумевање друге стране, очигледно подржане много моћнијм структурама са Запада.

Србија 24.05.2021 | 22:32

На ова питања, за Ало.рс, одговара наш саговорник, новинар и политички коментатор Милован Јовановић.

Нон пејпер

Наш саговорник наводи да је прича са "нон-пејпер" предлозима својеврсно "бацање прашине у очи", односно скретање пажње са стварних циљева, чак и у случају када се предлаже нешто што делује као добитак за Србију.

-  Ради се пре свега о необавезујућем документу. Овај, као и претходних неколико нон пејпера служе искључиво за испитивање терена и опипавање пулса јавности на догађаје који треба да уследе. Све то треба посматрати у контексту врацања Западног Балкана на агенду ЕУ, наставка дијалога Београда и Приштине и словеначког председавања Европском унијом од 1 јула.

Давање држављанства Србије Албанцима

На нашу констатацију да се у истом предлогу помиње давање српског држављанства Албанцима и питање да ли се ту заправо крије опасност по Србију јер би добијањем гласачког права Албанци одлучивали и у самом Београду, Јовановић каже да од такве могућности неће бити ништа јер само враћање Косова под суверенитет Београда у овом тренутку није реално.

Повлачење признања независности Косова

По први пут је један лидер европске земље и чланице НАТО упутио извињење Србима и назвао бомбардовање злочином. На другој страни, политичка ситуација мења се и Француској где Марин Ле Пен има све већу подршку, а још се памти иницијатива за повлачење признања независности Косова која је дошла до италијанског парламента.

Да ли је реално очекивати да одјекне прво повлачење признања Косова од стране једне чланице ЕУ?

- Извињење председника Земана је људска, часна и храбра одлука која је за нас и нашу земљу важна. Међутим тешко је очекивати да ће се Ческа или нека друга земља ЕУ одлучити за повлачење признања. Ствари су по том питању веома комплексне и компликоване. Чак и ако би Ле Пен следеће године постала председник Француске велико је питање да ли би она инсистирала да се донесе одлука о повлачењу признања - каже Јовановић.

Зашто Вашингтон ћути?

Званични Вашингтон под Бајденом није показао превише интересовања за Европу до сад, а Јовановић наводи да је то можда и највећи проблем јер Брисел без подршке прекоатланских савезника не може да функционише.

- Новој админустрацији у Вашингтону, за ових 100 и више дана, на унутрашњем плану приоритет је био да се вакцинише што више грађана и да се обузда пандемија корона вируса. На спољнополитичком је то брига за обнову трансатланског партнерства, затегнути односи и питања са Кином, Русијом и Ираном и сузбијање последица климатских промена. За нову америчку администрацију Западни Балкан ће сигурно бити у фокусу јер је тачка пресека опасних и токсичних утицаја који разарају цео западни свет - прича Јовановић.

Човек опасних намера

Будућност дијалога Београда и Приштине није више извесна, а Албанци се не померају са позиције да траже искључиво признање и у томе добијају подршку и од Меркелове. На другој страни, Вучић каже да Србију не би примили у ЕУ чак ни кад би признала Косово. Будућност региона по питању компромиса и помирења делује суморно, а наш саговорник тврди да без утицаја Вашингтона ЕУ неће моћи да уради ништа више.
 
- Одбијањем да настави дијалог, Курти је, по ко зна који пут, исмејао и понизио корумпирану и компромитовану бриселску администрацију. Заслепљени марксиста, тврдокорни комуниста који се данас лажно представља као социјал-демократа, Аљбин Курти је човек опасних намера коме није у интересу мир, стабилност и напредак овог дела Европе. Он, као и Вјоса Османи су највећи реметилачки фактор региона - изражава забринутост Јовановић.

ЕУ неће Србију

Он наводи да је проширење ЕУ готово немогуће у наредних десетак година.

- Понављам по ко зна који пут, од неспособне, инертне, инфериорне бриселске администрације не треба ништа очекивати по питању постизања компромиса између Београда и Приштине. У Европи се не размишља озбиљно о проширењу на Западни Балкан у наредних десетак година. Та тема је непопуларна и јавно мњење у најважнијим државама ЕУ је против проширења. ЕУ је свесно и намерно склонила Западни Балкан са листе приоритета, а таква одлука директно је омогућила већи уплив трећим земљама. Неопходна је већа ангажованост САД и хитан пријем свих шест земаља у ЕУ - наводи Јовановић у разговору за Ало и закључује:

- Успешна је само она политика међународне заједнице иза које цврсто стоје САД.

(Ало)