Srbija mora sama protiv svih: SAD pušta Evropu da tone

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine sve neizvesniji, a kompromisno rešenje na kojem Srbija insistira ne nalazi na razumevanje druge strane, očigledno podržane mnogo moćnijm strukturama sa Zapada.

Srbija 24.05.2021 | 22:32

Na ova pitanja, za Alo.rs, odgovara naš sagovornik, novinar i politički komentator Milovan Jovanović.

Non pejper

Naš sagovornik navodi da je priča sa "non-pejper" predlozima svojevrsno "bacanje prašine u oči", odnosno skretanje pažnje sa stvarnih ciljeva, čak i u slučaju kada se predlaže nešto što deluje kao dobitak za Srbiju.

-  Radi se pre svega o neobavezujućem dokumentu. Ovaj, kao i prethodnih nekoliko non pejpera služe isključivo za ispitivanje terena i opipavanje pulsa javnosti na događaje koji treba da uslede. Sve to treba posmatrati u kontekstu vracanja Zapadnog Balkana na agendu EU, nastavka dijaloga Beograda i Prištine i slovenačkog predsedavanja Evropskom unijom od 1 jula.

Davanje državljanstva Srbije Albancima

Na našu konstataciju da se u istom predlogu pominje davanje srpskog državljanstva Albancima i pitanje da li se tu zapravo krije opasnost po Srbiju jer bi dobijanjem glasačkog prava Albanci odlučivali i u samom Beogradu, Jovanović kaže da od takve mogućnosti neće biti ništa jer samo vraćanje Kosova pod suverenitet Beograda u ovom trenutku nije realno.

Povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova

Po prvi put je jedan lider evropske zemlje i članice NATO uputio izvinjenje Srbima i nazvao bombardovanje zločinom. Na drugoj strani, politička situacija menja se i Francuskoj gde Marin Le Pen ima sve veću podršku, a još se pamti inicijativa za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova koja je došla do italijanskog parlamenta.

Da li je realno očekivati da odjekne prvo povlačenje priznanja Kosova od strane jedne članice EU?

- Izvinjenje predsednika Zemana je ljudska, časna i hrabra odluka koja je za nas i našu zemlju važna. Međutim teško je očekivati da će se Česka ili neka druga zemlja EU odlučiti za povlačenje priznanja. Stvari su po tom pitanju veoma kompleksne i komplikovane. Čak i ako bi Le Pen sledeće godine postala predsednik Francuske veliko je pitanje da li bi ona insistirala da se donese odluka o povlačenju priznanja - kaže Jovanović.

Zašto Vašington ćuti?

Zvanični Vašington pod Bajdenom nije pokazao previše interesovanja za Evropu do sad, a Jovanović navodi da je to možda i najveći problem jer Brisel bez podrške prekoatlanskih saveznika ne može da funkcioniše.

- Novoj adminustraciji u Vašingtonu, za ovih 100 i više dana, na unutrašnjem planu prioritet je bio da se vakciniše što više građana i da se obuzda pandemija korona virusa. Na spoljnopolitičkom je to briga za obnovu transatlanskog partnerstva, zategnuti odnosi i pitanja sa Kinom, Rusijom i Iranom i suzbijanje posledica klimatskih promena. Za novu američku administraciju Zapadni Balkan će sigurno biti u fokusu jer je tačka preseka opasnih i toksičnih uticaja koji razaraju ceo zapadni svet - priča Jovanović.

Čovek opasnih namera

Budućnost dijaloga Beograda i Prištine nije više izvesna, a Albanci se ne pomeraju sa pozicije da traže isključivo priznanje i u tome dobijaju podršku i od Merkelove. Na drugoj strani, Vučić kaže da Srbiju ne bi primili u EU čak ni kad bi priznala Kosovo. Budućnost regiona po pitanju kompromisa i pomirenja deluje sumorno, a naš sagovornik tvrdi da bez uticaja Vašingtona EU neće moći da uradi ništa više.
 
- Odbijanjem da nastavi dijalog, Kurti je, po ko zna koji put, ismejao i ponizio korumpiranu i kompromitovanu briselsku administraciju. Zaslepljeni marksista, tvrdokorni komunista koji se danas lažno predstavlja kao socijal-demokrata, Aljbin Kurti je čovek opasnih namera kome nije u interesu mir, stabilnost i napredak ovog dela Evrope. On, kao i Vjosa Osmani su najveći remetilački faktor regiona - izražava zabrinutost Jovanović.

EU neće Srbiju

On navodi da je proširenje EU gotovo nemoguće u narednih desetak godina.

- Ponavljam po ko zna koji put, od nesposobne, inertne, inferiorne briselske administracije ne treba ništa očekivati po pitanju postizanja kompromisa između Beograda i Prištine. U Evropi se ne razmišlja ozbiljno o proširenju na Zapadni Balkan u narednih desetak godina. Ta tema je nepopularna i javno mnjenje u najvažnijim državama EU je protiv proširenja. EU je svesno i namerno sklonila Zapadni Balkan sa liste prioriteta, a takva odluka direktno je omogućila veći upliv trećim zemljama. Neophodna je veća angažovanost SAD i hitan prijem svih šest zemalja u EU - navodi Jovanović u razgovoru za Alo i zaključuje:

- Uspešna je samo ona politika međunarodne zajednice iza koje cvrsto stoje SAD.

(Alo)