У Европи крај пандемије за три - четири мјесеца?

Корона вирус је више пута показао своју ћудљивост и превртљивост, те је тешко са сигурношћу тврдити када можемо да очекујемо крај пандемије, али словеначки имунолог Андреј Трампуж, начелник Одељења за инфектологију и септичку хирургију у болници Цхарите у Берлину, каже да би то могло да буде већ за свега три до четири месеца, бар када је у питању Европа.

Регион 23.05.2021 | 20:37

Трампуж, иначе један од истакнутијих стручњака у нашем региону за време пандемије корона вируса, с друге стране упозорава да до краја неће доћи у мање развијеним деловима света.

"Крај пандемије у августу или септембру неће бити у Африци, где је до сада вакцинисано укупно само један одсто целокупног становништва тог континента, Индији и Јужној Америци. Због тога европске и светске државе морају да повећају напоре да би и те земље добијале довољне количине вакцина.

То је потребно како би и оне у својим државама држале пандемију под контролом, јер ако код њих буде и даље обољевало пуно становништва и не буду имали довољно вакцина, постоји бојазан од нових мутација и даљњег ширења вируса. Довољна је једна особа из Африке, Индије или Јужне Америке, која је заражена неком новом мутацијом вируса, да дође у Европу и унесе пометњу", објашњава проф. др. сц. Андреј Трампуж за "Слободну Далмацију".

Овај Словенац предвиђа и да корона вирус никада неће у потпуности нестати, већ ће остати у популацији, баш као и грип.

"Постоји могућност да и нестане, у што за сада тешко можемо да верујемо. Ближе смо мишљењу да ће остати с нама, као и вирус грипа. Но, како нада увек постоји, надајмо се да ће Ковид-19 вирус нестати као што су нестали САРС или МЕРС, који су такође корона вируси и да више никада нећемо морати да се вакцинишемо против тог вируса.

САРС и МЕРС су нестали, а вирус грипа је остао, јер се далеко брже шири од САРС-а или МЕРС-а и далеко више се мења. Вирус грипа се много више мења и од Ковида, па нам то даје наду да би Ковид ипак могао једном да нестане", објашњава Трампуж.

"Спасоносна" бројка када је реч о вакцинисаном становништву на глобалном нивоу јесте 70 или 80 одсто вакцинисаних.

"Када постигнемо ту бројку, морамо ићи корак по корак и полако се почети враћати у нормалу, ону нормалу коју памтимо пре пандемије. Мислим да би у Европи нормално требало да наставимо да живимо негде крајем ове године. Ипак, знајући да у Европи и свету има око 20 одсто оних који не желе да се вакцинишу, важно је истаћи да ће се они једном заразити Ковид-19 вирусом.

Нико на свету нема доживотни имунитет за Ковид-19 вирус, чак ни они који су га преболели. И они се поново, највероватније шест месеци од пребољевања, могу заразити, јер им се природни имунитет који су стекли болешћу "изгубио"", закључује овај имунолог за портал "Слободна Далмација".

(Блиц)