U Evropi kraj pandemije za tri - četiri mjeseca?

Korona virus je više puta pokazao svoju ćudljivost i prevrtljivost, te je teško sa sigurnošću tvrditi kada možemo da očekujemo kraj pandemije, ali slovenački imunolog Andrej Trampuž, načelnik Odeljenja za infektologiju i septičku hirurgiju u bolnici Charite u Berlinu, kaže da bi to moglo da bude već za svega tri do četiri meseca, bar kada je u pitanju Evropa.

Region 23.05.2021 | 20:37

Trampuž, inače jedan od istaknutijih stručnjaka u našem regionu za vreme pandemije korona virusa, s druge strane upozorava da do kraja neće doći u manje razvijenim delovima sveta.

"Kraj pandemije u avgustu ili septembru neće biti u Africi, gde je do sada vakcinisano ukupno samo jedan odsto celokupnog stanovništva tog kontinenta, Indiji i Južnoj Americi. Zbog toga evropske i svetske države moraju da povećaju napore da bi i te zemlje dobijale dovoljne količine vakcina.

To je potrebno kako bi i one u svojim državama držale pandemiju pod kontrolom, jer ako kod njih bude i dalje oboljevalo puno stanovništva i ne budu imali dovoljno vakcina, postoji bojazan od novih mutacija i daljnjeg širenja virusa. Dovoljna je jedna osoba iz Afrike, Indije ili Južne Amerike, koja je zaražena nekom novom mutacijom virusa, da dođe u Evropu i unese pometnju", objašnjava prof. dr. sc. Andrej Trampuž za "Slobodnu Dalmaciju".

Ovaj Slovenac predviđa i da korona virus nikada neće u potpunosti nestati, već će ostati u populaciji, baš kao i grip.

"Postoji mogućnost da i nestane, u što za sada teško možemo da verujemo. Bliže smo mišljenju da će ostati s nama, kao i virus gripa. No, kako nada uvek postoji, nadajmo se da će Kovid-19 virus nestati kao što su nestali SARS ili MERS, koji su takođe korona virusi i da više nikada nećemo morati da se vakcinišemo protiv tog virusa.

SARS i MERS su nestali, a virus gripa je ostao, jer se daleko brže širi od SARS-a ili MERS-a i daleko više se menja. Virus gripa se mnogo više menja i od Kovida, pa nam to daje nadu da bi Kovid ipak mogao jednom da nestane", objašnjava Trampuž.

"Spasonosna" brojka kada je reč o vakcinisanom stanovništvu na globalnom nivou jeste 70 ili 80 odsto vakcinisanih.

"Kada postignemo tu brojku, moramo ići korak po korak i polako se početi vraćati u normalu, onu normalu koju pamtimo pre pandemije. Mislim da bi u Evropi normalno trebalo da nastavimo da živimo negde krajem ove godine. Ipak, znajući da u Evropi i svetu ima oko 20 odsto onih koji ne žele da se vakcinišu, važno je istaći da će se oni jednom zaraziti Kovid-19 virusom.

Niko na svetu nema doživotni imunitet za Kovid-19 virus, čak ni oni koji su ga preboleli. I oni se ponovo, najverovatnije šest meseci od preboljevanja, mogu zaraziti, jer im se prirodni imunitet koji su stekli bolešću "izgubio"", zaključuje ovaj imunolog za portal "Slobodna Dalmacija".

(Blic)