Шверцери цигарета у БиХ обрћу милионе марака

Црно тржиште дувана у БиХ расте из године у годину, а у прилог томе свједочи податак да је у прва четири мјесеца ове године заплијењено дувана и дуванских производа у вриједности од скоро 2,6 милиона марака, док се број издатих акцизних маркица константно смањује.

Босна и Херцеговина 23.05.2021 | 14:24

Због шверца цигарета и дувана нису у губитку само компаније из дуванске индустрије већ и земља која стално губи приход од акциза. Највећи губитници у овој причи засигурно су потрошачи јер је због превеликог акцизног оптерећења дошло до великог раста цијена паклице, због чега је већина временом прешла на лако доступне нелегалне цигарете. Опште је познато да конзумирање дувана и дуванских производа није здраво, али још већи разлог за бригу лежи у чињеници да нелегалне производе нико не контролише, не зна се њихово поријекло, нити састав.

Да црно тржиште цвјета као никада до сада, потврђују подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ чији су службеници од 2013. до краја априла ове године заплијенили дуван и дуванске производе у вриједности већој од 12 милиона марака. Запљене су настављене и ове године, те је тако уписан и нови рекорд јер су за само четири мјесеца током акције “Стоп шверцу” заплијењене цигарете, резани дуван и ручно пуњене цигарете чија вриједност достиже 2,6 милиона КМ, што је највећи износ у протеклих седам година.

Узроке све веће илегалне трговине дуваном и дуванским производима потребно је тражити у превисоким акцизним оптерећењима која су подигла цијене цигарета, које одавно премашују куповну моћ становништва.

Начелник Одјељења за комуникације и међународну сарадњу у УИО БиХ Ратко Ковачевић појашњава за “Глас Српске” да је Управа у 2009. години, када је БиХ започела усклађивање опорезивања акцизом дуванских прерађевина са легислативом ЕУ, издала 534,8 милиона акцизних маркица за домаће и увозне цигарете, а десет година касније 227,3 милиона.

– Тај пад се наставио и у прошлој години, када је издато укупно 184,9 милиона комада акцизних маркица – рекао је Ковачевић.

Занимљиви су и приходи од акциза на дуван и дуванске производе. Посматрано од 2009. године, ти приходи су за деценију увећани за 418 милиона марака, а лани, када није било поскупљења цигарета, у односу на годину раније пали су за 157,3 милиона КМ.

– То су показатељи нелегалне трговине, а вриједност одузетих производа за само четири мјесеца ове године свједочи томе у прилог – наглашава Ковачевић.

Извршни директор Удружења економиста РС СWОТ Саша Грабовац истиче да је повећање запљена дувана и дуванских производа добар индикатор рада УИО и других контролних органа, али истовремено и индикатор веома развијеног црног тржишта.

– Ствара се нелојална конкуренција у смислу производње и дистрибуције дувана и дуванских производа, а потом се поставља и питање здравствене исправности производа на црном тржишту, тако да је штета вишеструка – рекао је Грабовац.

Сагласан је да је повећање акциза добрим дијелом утицало на кретања на тржишту и додаје да је разлика у цијени цигарета на легалном и илегалном тржишту превелика. Грабовац истиче да неке пројекције показују да, уколико би се само трећина укупног илегалног тржишта успјела вратити у легалне токове, обезбиједили би изгубљене приходе из 2020. године.

– Усклађивањем висине акциза жељело се постићи смањење броја пушача, међутим, иако је одређен број грађана престао да конзумира дуван и дуванске производе, број пушача није смањен како је то замишљено, само је дошло до прелијевања на илегално тржиште – упозорио је Грабовац.

Национални координатор за контролу дувана РС Дарко Марковић рекао је да је поскупљење цигарета најбољи начин да се број пушача смањује.

– Гдје год су цигарете јефтиније, број пушача је већи, примјера ради Индонезија, Камбоџа, Филипини, и тамо је највише пушача. Наша земља је на добром путу да се број пушача смањи. У протеклих 15 година са 45 одсто број пушача пао је на 31 одсто у Српској. Међутим, када долази до раста цијена цигарета, нормално је да пушачи траже алтернативу како да дођу до цигарета и тада цвјета црно тржиште – рекао је Марковић.

Разлика у цијени је, додао је, плодно тло за раст црног тржишта.

– Претпоставља се да веома јефтине цигарете на наше тржиште стижу из приватних фабрика из Албаније, а какав је квалитет тог дувана нико не зна. Због тога су веома важне акције за сузбијање црног тржишта, јер не само да се на тај начин сузбијају финансијске малверзације већ се на тај начин чува и здравље пушача. У цигарети произведеној у легалној фабрици бар знамо шта се налази, у овима из илегале нико не зна шта има – упозорава Марковић.

Подаци УИО јасно показују да је шверц дувана и дуванских производа и те­ како уносан илегалан бизнис јер, примјера ради, уколико је цијена цигарета у БиХ пет марака, обавезе према БиХ износе 4,47 КМ (2,10 КМ је пропорционална акциза, 1,65 КМ фиксна акциза и 0,72 КМ је ПДВ). Имајући у виду чињеницу да они који тргују на црном тржишту држави не плаћају ни фенинг, рачуница је јасна, њихове зараде су милионске.

(Глас Српске)