Вакцинишете се, па бирате: Џоинт, паре или печени во

Широм света се грађани мотивишу на цепљење поделом новца или чак порција вола на ражњу, јастога и џоинта.

Стручњаци кажу да у сваком друштву има много неодлучних или лењих да приме вакцину. Ове акције циљају њих.

У Сједињеним Државама је готово половина грађана примила барем једну дозу вакцине, а око 38 одсто је примило и другу.

Али, сада број вакцина далеко превазилази потражњу. Зато активисти, власти и предузећа већ неко време покушавају да мотивишу људе да дођу на вакцинацију – па и необичним акцијама.

Власти америчке савезне државе Охајо сваке седмице организују лутрију – грађани који су се цепили могу освојити и милион долара. У Њујорку је крајем априла свака особа која је примила прву дозу цепива имала право на бесплатни џоинт.

Држава Мејн је уз вакцину делила бесплатне ловачке лиценце, а град Њу Орлеанс пола килограма јастога.

У крагујевачкој кафани "Библиотека код Милутина" организована је вакцинација, а и окретање вола на ражњу. Ко прими вакцину, добије порцију. Држава даје 3.000 динара за оне који заврну рукав, а тржни центри или апотеке деле ваучере и попусте.

И у другим деловима света се долази на креативне идеје како би се повећао број вакцинисаних. У индијском Рајкоту златари цепљеним људима поклањају златне украсе за нос, а у румунској Трансилванији могуће је примити цепиво и у Дракулином дворцу – пригодно се вакцинисанима деле и дипломе којима се "верификује" њихова бесмртност.

Иако су неки од ових подстицаја на први поглед бизарни, тај приступ није никаква новост. „Сличних је акција било већ почетком 19. века када су се људи вакцинисали против богиња", каже историчар медицине Малте Тисен. "И тада је цепиво било ново, а скепса доста велика. Зато су власти делиле прехрамбене намирнице, поклањале слаткише или чак медаље као потврде о вакцинацији".

Скепса успркос подстицајима

Скепса је стара колико и вакцина. И одавно је то велики проблем, како кажу надлежне институције. Већ крајем 2018, пре избијања пандемије короне, Светска здравствена организација је саопштила да је "неспремност на вакцинацију" једна од десет највећих здравствених опасности у свету.

Разлози за то су итекако разнолики, тврди Тисен: "Најпре, вакцинација је у контрадикцији за здравим разумом. Нешто ми бива убризгано у тело, нешто због чега се могу разболети, и то би онда требало да ме заштити".

Вакцинација се често доживљава као вештачка "интервенција" у природни ток ствари, додаје наш саговорник: "Постоје и неке представе да је за природни процес развоја тела боље својеврсно очвршћивање, значи апсолвирање неке болести".

А осим тога су, каже Тисен, многе кампање вакцинације у индустријским земљама постале жртве сопственог успеха: "Ми данас заправо живимо у ери имунизације".

Без обзира ради ли се о рубеоли, тифусу, дечијој парализи или богињама: „Из наше је свести готово у потпуности нестала представа да су заразне болести нешто опасно – и то управо захваљујући томе што смо их добрим делом елиминисали ефикасном вакцинацијом педесетих и шездесетих година".

Вакцинација се доживљава и као део националног здравственог програма: "Зато се", каже Тисен, "код цепљења увек ради и о томе колико ја у ствари верујем државним институцијама". А то се, како напомиње овај стручњак, показало и у Француској, где је неповерење према државним институцијама традиционално веће него у Немачкој: "И ето, тамо је спремност на вакцинацију одмах била мања него код нас".

Управо се ти аргументи могу пронаћи у истраживању америчког завода за статистику према којем више од петине Американаца још увек оклева. Неповерење према цепиву, али и према властима су међу најчешће наведеним аргументима против вакцинације. Више од 20 посто испитаника је рекло: "Једноставно не верујем да ми то треба".

Противници

И управо у томе многи, а не само Малте Тисен, виде и највећи проблем. Често људи који не приме вакцину уопште нису неки одлучни противници вакцинације. "Прво имамо гунђала за које је ово и питање комоције. Онда имамо скептике, људе који нису начелно против вакцинације, али желе да све знају у детаље. И ту су онда још и противници цепљења, они су генерално против вакцинације и аргументују уз помоћ теорија завере. Али та трећа група је најмањи део популације", каже овај историчар.

Начелно, како напомиње Тисен, код досадашњих кампања вакцинације уочен је удео од два до пет одсто апсолутних противника вакцинације: "С њима се мора живети, с другима се може причати", каже Тисен.

Но данас људи уопште не морају да дођу на вакцинацију, већ цепиво може да дође до њих преко мобилних тимова или вакцинација у тржним центрима и кафанама. Тако је у Србији настала јагма за ваучерима (и вакцином), а у Њу Орлеансу је шездесет килограма ракова подељено за само три сата.

"То можда у први мах звучи банално и смешно, пола кила јастога за једну вакцину", прича Тисен. "Али управо то открива важну ствар: да су људи лењи. Такође, што је неки процес једноставније организован, он је и успешнији. И управо то је често решење проблема".

(ДW)