Коме не одговара измјена Изборног закона у БиХ?

Чланови Интерресорне радне групе за измјену изборног законодавства Босне и Херцеговине потрошили су данас готово пет сати уз једносатну паузу покушавајући усагласити Пословник о раду који би требао дефинисати будући рад тијела задуженог за постизање консензуса око једног од кључних приоритета који су пред БиХ.

Босна и Херцеговина 19.05.2021 | 19:45

Међутим, чланови групе нису успјели постићи сагласност око једног од чланова предложеног Пословника који се односи на начине гласања у том тијелу, а дио расправе потрошен је и на усаглашавање потребе омогућавања експерата међународних организација да понуде своју помоћ.

Интерресорна радна група има 14 чланова, три су из Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, осам их је из Представничког дома ПСБиХ, а три су представника Савјета министара БиХ.

Будући да је велики број чланова Интерресорне радне групе изнио своје приједлоге договорено је да ће се о члану 21 који прецизира гласање изјашњавати на наредној сједници када се обједине сви приједлози.

Усвојен је међутим приједлог допредсједавајућег Интерресорне радне групе Средоја Новића (СНСД) да се затражи именовање замјенских чланова у тој групи како би се осигурала ефикасност рада те је подржано да Интерресорна радна група засједа сриједом и да се тим данима не заказују сједнице других парламентарних тијела.

Бурну расправу изазвао је и приједлог пристигао од Европске уније да у раду Интерресорне радне групе стручну помоћ пруже представници Венецијанске комисије Савјета Европе, Европске комисије и ОЕБС-а, а одлучено је да се остави могућност да радна група посебном одлуком може дозволити учешће и другим међународним стручњацима.

Бранислав Бореновић (ПДП) тражио је да се у пружање стручне помоћи укључи и Централна изборна комисија БиХ, чему се успротивила Борјана Кришто (ХДЗ) истичући да је Парламентарна скупштина та која бира чланове ЦИК-а и која доноси изборно законодавство.

Кришто и Новић предложили су да радна група одлучује да ли ће сједнице бити снимане, а један од приједлога био је и да се медијима омогући праћење сједница само уколико такву одлуку донесе Интерресорна радна група, наводећи да су и сједнице Савјета министара затворене за јавност.

– Радимо на начин да дајемо изјаве и објављујемо саопштења – казала је Кришто, оцјењујући да постоје злоупотребе медија те је додала да се у медијима пласирају информације прије него се састанак заврши, а каже и да се понекад пита да ли је уопште била на сједници с другим учесницима након извјештаја медија.

Члан Интерресорне радне групе Саша Магазиновић (СДП) нагласио је да никако не може подржати приједлог којим би се онемогућило снимање и присуство медија јер је то у потпуности у супротности с оним што од БиХ тражи Европска комисија, а то је транспарентност у раду.

Предсједавајућа Радне групе Алма Чоло (СДА) такође казала да је за њу неприхватљиво да неко радно тијело одлучује о томе јер нема проблем с тим да се сједнице снимају и да им представници медија присуствују, додајући да Интерресорна радна група нема шта да крије.

Приједлог Кришто није прихваћен већином гласова иако су за њега гласали представници ХДЗ-а и СНСД-а.

Наредна сједница заказана је за идућу сриједу до када би се требале усагласити нејасноће око Пословника који би на крају требао и бити усвојен, а након тога, изражена је и данас нада, требало би се кренути у измјене изборног законодавства.

(БН/Фена)